Tu sam priču već napisao na ovom mestu, ali evo je opet, po sećanju, jer je sada važnija nego što je bila.

Bilo ih je trojica – reporter, producent, kamerman – i izgledali su, tada kada smo se sreli u Knez Mihailovoj, kao da ste dali deci koja su gledala „Blinki Bila“ i „Krokodil Dandija“ da nacrtaju Australijance. Falili su im samo oni drapičasti šortsevi koje je proslavio Stiv Irvin.

Sedeli su u jednom kafiću i zverali okolo; bilo je to malo svetlije, malo optimističnije vreme, recimo pre dvadesetak godina, i Beograd je još izgledao kao da je mogao da vam se dopadne i na treći i na sedmi pogled. Na osmi bi vas već oborio s nogu.

Prvi i jedini put bio sam „fikser“, ekipa australijskog javnog servisa stigla je da radi dokumentarac koji je neminovno morao da ima veze sa ratom i ratnim zločinima,........

© Nedeljnik