Izbeglička kolona srpskih porodica krenula je iz Krajine ka Srbiji u leto 1995. godine. Na brzinu su napustili svoje kuće, škole, grobove svojih predaka. Bežeći ispred ubistvenog oružja i kame savremenih hrvatskih ustaša. Gledali su kako Hrvati svirepo i nemilosrdno ubijaju svoje komšije Srbe. Bez reči objašnjenja, bez ikakvog razloga, kao da ih vodi đavo, neko iskonsko zlo.

Izbeglička kolona je išla kroz šumu, a potom stigla do Petrovačke ceste. Traktori i kamioni su prolazili sporo, a ljudi su nemo gledali ispred sebe kao da su znali da će se tog dana dogoditi nešto strašno za njih i njihove porodice. A deca u koloni su ćutala. Za jednu noći deca su za decenije ostarila.

Srpske izbeglice su krenule iz severne Dalmacije i Like preko reke Une u Republiku Srpsku. Bežeći ispred pomahnitalih ustaša i hitajuću ka majci Srbiji da spasu svoje gole živote. Onda je kolona Srba izbeglica zločinački napadnuta. Hrvatski pilot je napravio dva kruga pre nego što je bacio ubojite rakete.

Zverski zločin na Petrovačkoj cesti dogodio se 7. avgusta 1995. godine. Raketama ispaljenim iz aviona hrvatskog ratnog vazduhoplovstva granatirana je izbeglička kolona. Hrvatski MiG-21 poleteo je iz Splita i usred sunčanog dana izbacio rakete, svoj „čelični pljusak“ na nevine žrtve. Nije bilo greške. Nije bilo slučajnosti. Nemilosrdan zločin. Monstruozno. Tipično........

© Informer