U emisiji „Važne stvari“ koja se emituje na Javnom servisu, u produkciji „Sense Production“, vlasništvu blokadera, desetogodišnji dečak je izjavio da se „studenti bore za pravdu i našu budućnost“. Nevino dete je naterano da pošalje političku i gubitničku poruku, jer proizlazi da za njega nisu budućnost njegovi roditelji, njegovi učitelji, njegovi drugari, već neki „idealizovani“ studenti.

Drugosrbijanska kvazielita danas tvrdi da dečak koji je učestvovao u ovoj emisiji ima pravo na svoje mišljenje i da ono ne sme biti „cenzurisano“. Na RTS-u na kojem se brutalan napad huligana na policiju tretira kao „sukob demonstranata i policije“.

Važno je reći da nije samo dete koje je prikazano na RTS-u žrtva ove zloupotrebe. Žrtva su i deca koja su to gledala, jer su i ona bila predmet perfidne manipulacije. Važno je i znati da su oni koji su zloupotrebili ovog dečaka dozvolili da on na televiziji, otkrivenog lica i identiteta govori o ozbiljnim problemima u svojoj porodici. I za to tvrde da je dobro i poželjno.

Sličnu stvar je učinila i medijska fabrika laži N1. Sa njihovog video snimka vidi se izjava dečaka, koje nije ni u školu pošao i kaže da „mu studenti daju snagu“. N1 ne samo da nije zaštitio lice deteta, već je objavio njegovo ime i prezime.

Blokaderski novinari nekada su reagovali sasvim suprotno. Sećate li se sahrane predsednika Slobodana Miloševića? Tog sumornog, kišnog i hladnog požarevačkog dana, kako ga u zajedničkom tekstu u „Vremenu“ iz 2006. opisuju Tamara Skrozza i Jelena Grujić, „troje dece u uniformama, dva dečaka i devojčica, poklonički je pratilo put kovčega Slobodana Miloševića u Beogradu i Požarevcu“.

„Sa ocem Z.T. u maskirnoj uniformi i invalidskim kolicima, poklonili su se bivšem predsedniku u Muzeju istorije Jugoslavije, potom vojnički nepomično stajali u počasnoj straži pored kovčega na platou ispred Savezne skupštine“, navode. Ta porodica potiče sa Kosova, iz Peći. U Beograd su se doselili 1998, kada su počeli sukobi u Pokrajni. Njihov otac, jedan od onih pravih srpskih patriota, svoj ratnički put započeo je još 1991. godine. Ranjavan je tri puta, dok na kraju nije ostao invalid, kao policajac u Dečanima.

Deca čoveka koji je se na taj način žrtvovao za Srbiju i koji je, uprkos teškim uslovima u kojima je živeo, uspevao da im posveti najveću pažnju i odgaja ih, u tom trenutku imala su 11, 10 i 9 godina i bili veoma uspešni sportisti. Najstariji dečak bio je prvak Srbije u karateu, dok su njegov brat i sestra na istom prvenstvu osvojili srebro i bronzu. Bavili su se i košarkom i atletikom.

Novinarke su oca, međutim, predstavile kao nedostojnog svakog poštovanja i „agresivnog čoveka“ koji od dece pravi „maskote za........

© Informer