Istoričar Aleksandar M. Gajić napisao je kolumnu za portal "Borba" koju prenosimo u celosti.

Kod mene u Sremu kažu da mrtva usta ne govore. Međutim, ponekad ima trenutaka kada je tišina onih koji su nas zadužili tokom svog života glasnija od reči živih.

Zato ti danas i pišem.

Ne da te pitam kako si uspeo da stvoriš azbuku koju razume svaki Srbin, (najsavršenije fonetsko pismo na svetu) već da ti kažem da se danas njome trguje. Ne, ne prodaje se za novac. Prodaje se za mir u koaliciji, možda za još jedan potpis ili još jedan dogovor, verovatno i mandat. Da budem iskren, ne znam detalje, saznaćemo za koji dan, nedelju, mesec…

Da, znam da ti je čudno, šta više i sam sam zatečen. Dok si ti pešice obilazio srpska sela, sakupljao reči i spasavao jezik od zaborava, danas se njegov položaj odlaže za neko pogodnije vreme. Kažu da nije trenutak i da ima prečih tema.

Kažu i da je u pitanju samo još ovaj kompromis, kao i onaj pre par nedelja. Tako, valjda, počinje svaki (srpski) poraz. Ne brinem se ja previše, jer nijedan narod nije izgubio svoj jezik preko noći. Potrebno je vreme za to, kao i pronevera zaveta onih koji su obećali da će ga čuvati, pa su u međuvremenu zaključili da postoji nešto važnije od njega. Ako nisi znao, to je za njih Novi zavet!

Tebi su govorili da je nemoguće ugasiti živi jezik. Danas govore da to baš nije praktično čuvati od zaborava, čak i od napada. Ti si u to vreme verovao da se narod okuplja oko slova, a danas neki veruju da se narod okuplja oko političkih funkcija.

Ti si znao da se država može izgubiti, pa ponovo stvoriti, kao feniks iz........

© Informer