Za one koji ne znaju ili koji su zaboravili – Edvard Kardelj, uvek uštogljen, opširan i nedovoljno obrazovan, bio je jedan od glavnih ideologa titoističkog socijalizma i tvorac sistema političke represije. Bez završene Učiteljske škole učlanio se u Komunističku partiju, da bi kasnije u Sovjetskom Savezu pohađao studije Kominterne.

Drugi svetski rat, kao i svi veliki sukobi, pored toga što je stvorio heroje, uticao je i na to da „na visoko podignu se sutereni“, kako je veliki pesnik Dis govorio, pa je Kardelj, na Prvom zasedanju AVNOJ-a 1942, izabran za potpredsednika Izvršnog Odbora. Tada kreće njegov vrtoglavi uspon. Kardelj je bio i jedan od glavnih tvoraca odluka donetih u Jajcu kada je iskrojena sudbina nove jugoslovenske države i Srbija bačena u jaram titoizma.

Uz reči „mi treba da ubijamo sve svoje protivnike“, koje će se u godinama nakon rata pretočiti u represalije i streljanje desetina hiljada uglednih Srba, ovaj čovek postaje siva eminencija nove države. U arhivu Slovenije 2005. pronađena je Kardeljeva depeša kojom naređuje ubrzano „čišćenje“ političkih protivnika.

Pošto je postao najbliži saradnik Josipa Broza Tita, jedan od prvih njegovih izazova bila je tzv. Kriza Informbiroa. Sledili su komunistički obračuni, progon neistomišljenika, sadistička mučenja na Golom otoku i psihička tortura osuđenika.

Glavni temelj Kardeljeve politike predstavlja kontroverzni Ustav iz 1974, kojim je utvrđeno pravo na samoopredeljenje i otcepljenje naroda koji su činili bivšu Jugoslaviju. Ovaj ustav je postao pravni okvir za raspad Jugoslavije, stvaranje nezavisnih nacionalnih država i samim tim ratova devedesetih.

Njegov samoupravni socijalizam, s nejasnom vlasničkom strukturom, i drugim anomalijama, doprineo je da se stvori niz ekonomskih kriza. Princip „ne možeš toliko malo da me platiš koliko ja mogu malo da radim“ slika je i prilika pogubne ideje, o kojoj se tada odlučivalo (verovali ili ne) na PLENUMIMA i ZBOROVIMA.

Zašto pišem o Kardelju? Kada se istorija ponovi, uvek više košta, a događaji u prestižnoj Petoj beogradskoj gimnaziji podsećaju na ponavljanje istorije i sledbeništvo ideja samoupravljanja, plenuma i zborova. Danas, kao i tada, nepoznati autori određuju teme, nepoznati glasaju i donose odluke, od kojih je najpogubnija vezana upravo za pomenutu gimnaziju – fizička blokada od strane pojedinih učenika i njihovih roditelja. Povod za blokadu jeste zahtev za smenu v. d. direktorke. „Blokaderi“ zahtevaju da na „samoupravni“ način na mesto direktora dođe „osoba iz kolektiva“.

© Informer