Svi treba da se zamislimo.

Zamisli da si pobegao iz Srbije za vreme 90-tih ili žutih, živeo od neke crkavice koja je bila tada velika para u Srbiji, mogao da se razbacuješ kad dođeš na odmor ovde i da svima pričaš priču kako si uspešan tamo preko grane iako si i sam znao da si statusno i društveno tamo negde na mnogo gorem nivou nego što si bio u Srbiji, iako imaš veću platu - naravno da si već tad krenuo da stvaraš sebi imidž loše Srbije samo da bi digao ugled u svojim očima.

E sad, zamisli 2026. godinu, ti i dalje tamo negde, gore živiš nego ranije (ili isto), više te pare nisu neke pare, nemaš onaj elan sa početka, znaš da ti je to što ti je... ali sad imaš dodatni problem - nisi više onaj kul, uspešni rođak iz inostranstva.

Sada ne možeš samo da se vratiš u Srbiju za odmor i da pričaš ljudima bajke. Srbija nije više ona zemlja koju si napustio - sada se gradi, radi, drastično smanjena nezaposlenost, povećane plate, pune radnje, ljudi mogu sebi da priušte ono što žele. I šta ćeš sad da radiš? Кome ćeš da pričaš priče?

Tvojim rođacima koji pre 20 godina nisu bez ogromne papirologije mogli da izađu iz zemlje, a sada skoknu na kafu u tu zemlju gde ti rintaš od jutra do mraka? Onima koji imaju ista kola kao i ti? Кoji putuju na mesta koja ti više sebi ne možeš da priuštiš, što zbog previsokih dažbina, što zbog toga što nemaš vremena? Кako onda da pomiriš ideju da više nisi onaj koji je........

© Informer