Док свјетска тржишта још покушавају да схвате колико ће заиста трајати нафтни шок изазван сукобом на Блиском истоку, домаћи возачи већ су добили свој одговор. Не из анализа и тржишних извјештаја, већ директно на пумпама.

Чим су се на телевизијским екранима појавиле вијести о рату и блокади Ормуског мореуза, цијене горива у БиХ почеле су да расту готово преко ноћи. Поједини дистрибутери подигли су цијене и до 70 фенинга по литру, што је повећање од око 30 одсто. Толико брзо да се поставља једноставно питање: да ли је гориво на пумпе стигло танкерима из Персијског залива или је стигло – са телевизијских вијести?

Један економиста је то сажето објаснио: "Дистрибутери код нас често подижу цијене гледајући ТВ." И заиста, изгледа да је управо тако. Довољно је да се на глобалним тржиштима појави страх од несташице или скока цијена сирове нафте, па да домаће пумпе реагују брже од самог тржишта. Проблем је што у том тренутку за тако нагло повећање цијена често нема стварног основа. 

Гориво које се продаје на пумпама купљено је данима, па и седмицама раније, по старим цијенама. Другим ријечима, цијене на пумпама не расту због стварног трошка, већ због очекивања – и прилике.

А прилика се ријетко пропушта. Страх на тржишту, огромна потражња и неизвјесност у вези са ратом на Блиском истоку постали су савршен изговор за подизање цијена. Толико савршен да се све чешће стиче утисак како су поједини дистрибутери већ направили једноставну рачуницу - исплативије је платити казну него радити по прописима. Јер прописи постоје. 

Марже су прописане, контроле су најављене, а казне нису занемариве. Али када се упореде са профитом који се може остварити наглим скоком цијена, изгледа да некима тај ризик није превелики. То што ће то изазвати ланчани ефекат, никога не брине. 

И ту долазимо до занимљивог парадокса. Док су цијене на пумпама расле муњевитом брзином, свјетско тржиште већ је почело да се условно речено смирује. Нафта је, након наглог скока, у једном тренутку пала и до десет одсто на берзама. То је нормална тржишна реакција – паника прво подигне цијене, а онда се оне коригују.

Сада остаје питање које многи возачи постављају: да ли ће се тај пад видјети и на пумпама? Ако судимо по досадашњој пракси, одговор није баш охрабрујући. Цијене код нас имају необичну навику - расту брзо, а падају споро. Ефекат – ракета и перје. Понекад толико споро да се стекне утисак да се берзанске табле гледају само када показују раст.

Зато се с правом може поставити питање - ако су дистрибутери цијене подигли гледајући телевизију, да ли ће их сада снизити када су нафта и берзе кренуле надоље – или су у међувремену једноставно угасили ТВ?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.

© Glas Srpske