Чудне су понекад "округле" нумеролошке коинциденције. Десило се тако ове године да ће у посљедњој трећини зиме пасти двије јубиларне књижевне годишњице које се тичу двојице у свијету најважнијих и најпознатијих српских писаца.

Тринаестог марта навршиће се равно пола вијека од смрти Иве Андрића, а прије неколико дана, 22. фебруара било је тачно девет деценија откад се родио Данило Киш. Скоро да је немогуће писати на српском језику без личног односа према овој двојици аутора. Писао сам о обојици често и релативно обимно, а са енглеског сам превео двије величанствене књиге Марка Томпсона. Прва је познатија; то је најкомплетнија и најсвеобухватнија Кишова биографија која се зове "Извод из књиге рођених". Превео сам је практично два пута: једну верзију ијекавски, другу екавски. Прву је објавио сарајевски "Бајбук", а другу београдски "Клио". "Бајбук" је заправо купио права и за Босну и Херцеговину и за Хрватску па књигу није могла да објави загребачка "Фрактура", иако је иницијално била више него заинтересована. Зато је, међутим, управо "Фрактура" објавила својеврстан "спин-оф" ове биографије, књигу есеја "Жамор повијести" коју сам такође превео ја.

Часопис "Пешчаник"

"Жамор повијести" је књига коју је Томпсон написао на трагу "Извода". Ту су нека открића о Кишу до којих је накнадно дошао, ту су говори које је одржао примајући неке награде које је за претходну књигу добио, али ту је и један јако "кишовски" есеј по коме је књига дуго носила радни наслов, есеј под насловом "Алфабет за Данила Киша". У колумни коју објављује бањалучки дневни лист имам потребу да се присјетим баш тог есеја, јер је он у својој првој "инкарнацији" премијерно објављен у часопису конципираном у Бањалуци,........

© Glas Srpske