Na samom početku te 1998. pesnik i pisac Rusomir Arsić je u niškim Narodnim novinama video reportažu o osmogodišnjoj devojčici, Valentini Ilić. Svakoga dana je prelazila po pet kilometara, u oba pravca, kako bi iz svog zaseoka stigla do male škole na brdu, u selu Berduj, kod Babušnice. Nekada je do nje stizala na konju.

Poželeo je pesnik i pisac iz Niša da upozna malu Tinu i poseti to izdvojeno odeljenje Osnovne škole „Svetozar Marković“ iz Ljuberađe, sa ukupno četiri đaka i jednim predškolcem. Mislio je da bi bilo dobro da ih obraduje, pokloni knjige i upozna učitelja i selo. Možda da tu napravi i promociju svoje, tek izašle knjige za decu „Hoću teta da me šeta“.

Krenuo je na put ka Berduju sa niškim prijateljima i saradnicima, novinarom Jovicom Vasićem, pesnikom Dobrivojem Jeftićem, nastavnikom i snimateljem Jovanom Živkovićem i učiteljem Miodragom Stankovićem Učom.

„Ispred škole su nas sačekala sva četiri učenika, među kojima i Tina, i jedan mali predškolac. Stajali su mirno, kao vojska. Naše druženje i promocija knjige trajala je jedan školski čas. Svako dete je dobilo knjigu, sveske, olovke. Bio je tu i učitelj i celo, malobrojno selo. Bili su i Tinini baba i deda, koji su se inače o njoj starali. Tinina baba je iznela tepsiju sa pitom i pečenim piletom, a deda me je zagrlio: ’u našu kuću ste doneli radost’“, seća se Arsić.

Bili su to trenuci kada su, kaže on, odlučili da nastave sa ovakvim posetama i osnuju humanitarno udruženje, koje su nazvali „Školama na ivici opstanka“.

Članovi Udruženja bili su pesnici, pisci, drugi umetnici, pedagozi, učitelji, lekari ili novinari.

Deset godina im je pomagala i organizacija „Save the children“ („Spasimo decu“), koja je obezbeđivala vožnju i do najudaljenijih krajeva, ili donirala čokolade i keks za decu.

Za svaku akciju nastojali su da obezbede da neka škola u Nišu bude donator........

© Danas