Brojne anamneze i terapije za boljke demokratije u ovom osvrtu svešću na sumarnu interpretaciju dva pristupa koji dolaze sa polova akademske i političke levice.

Radikalni, ključni argument Žana Ransijera u njegovoj knjizi indikativnog naslova “ Mržnja prema demokratiji“ je ideja o predstavničkim sistemima kao podvali savremenih oligarhija. Podvali koja za cilj ima da potisne ono što je arche demokratije : temelji demokratske vladavine počivaju na odsustvu svakog temelja jer ne postoji dovoljan razlog zbog kojeg je neko podobniji da vlada nasuprot onima koji su podobniji da se njima upravlja. Današnji liberalni oligarhijski sistemi razrešili su tu nelagodu kroz ideju predstavničke demokratije.

Takav manevar Ransijer vidi kao ultimativno lukavstvo oligarhije – ono je omogućilo kontinuitet održanja odnosa nejednakosti pod implicitnim konsenzusom o pseudouniverzalnoj jednakosti. Ransijer najeksplicitnije povezuje republikanska uređenja i kapitalističku tržišnu logiku. Predstavnička demokratija je oksimoron – zapravo je prerušena oligarhija, koja konzervira staru ideju prirodne i samorazumljive elite.

Nakon što je locirao glavnu neuralgičnu tačku savremenih „demokratija“, Ransijer ide dalje u raskrinkavanju oligarhijskih mehanizama koji održavaju status quo odnosa nejednakosti. Na prvom mestu tu je binarna opozicija javnog i privatnog, gde privatno podrazumeva sferu neograničene slobode da čovek bude ono što „jeste –........

© Danas