Mnogi lekari bi proveli svoje živote neupadljivo i – bar za širu javnost – relativno dostojanstveno, da ih nije „prosvetlilo“ učlanjenje u vladajuću partiju i obaveze proistekle iz takve prodaje duše đavolu.

S mučninom se sećamo jurodivog pogleda i srceparajućeg glasa direktora šabačke bolnice Slobodana Popovića, koji se na jednom predizbornom skupu posvećenom A. Vučiću kandidovao za svaku antologiju udvorištva, ali i ljudske gluposti i potonuća, rečima: „…svi mi moramo da obećamo ovom čoveku svaki sekund, svaki milimetar naših života, moramo dati kao pomoć na njegovom putu…“

Na istom misaonom nivou je u sličnoj prilici funkcionisala i Svetlana Vujović, načelnica Odeljenja za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije, kada je tvrdila da je za rađanje beba u Srbiji zaslužan Vučić. Da je njen idol zaista tako omnipotentan, bio bi odgovoran što je beba upadljivo sve manje.

U istu kategoriju, ali sa dodatno negativnom moralnom konotacijom, spada opravdanje bivšeg direktora Instituta za majku i dete Radoja Simića zašto je dozvolio da gost ušeta i uvali se u krevet malom pacijentu – izdvojenom u strogoj izolaciji – zbog veštačkim putem oslabljene otpornosti, kako bi detinji organizam savladao po život opasnu bolest. Navodno je dete, koje je ne tako davno tek naučilo da govori, izjavilo da hoće da........

© Danas