Koban beše onaj novosadski dan, pretužan, neopisiv. On traje mračan, kao i mnogi drugi ružni dani, meseci i godine pre njega. No, savest i zdrava snaga Srbije, naročito mladih, najzad se jasno probudila. Masovno ustala, protestujući protiv svega što oličava aktuelni politički režim bezakonja i samovolje. Nasilja, korupcije i laži, posebno.

Opravdano nezadovoljstvo nezaustavljivo raste. Prvobitne studentske zahteve postojeća vlast nastoji da razvodni, relativizuje, da ih samo delimično i „mutno“ kobajagi ispuni, i da neke od svojih piona ponudi kao „žrtvene jarce“. Ujedno, izbegavajući individualizaciju krivice i pozivanje na odgovornost, kao i sankcionisanje onih svekoliko najodgovornijih po komandnom načelu. No, iznuđeni, tobožnji ustupci vlasti, nipošto nisu dovoljni! Pa tako traje i trajaće sadašnje formalno neproglašeno vanredno stanje u društvu, u Državi. Jer, studentske (i đačke, šire – građanske) blokade su odgovor na „unutrašnju“ opsadu Srbije vladajućim terorom.

Dakako, autentična opozicija i veliki broj građana različitih starosnih doba poštuju i podržavaju autohtone studentske uslove za prekid njihovih blokada. No, smatram da je čak i hipotetičko ispunjenje celine studentskih zahteva samo početak jednog........

© Danas