„Razmisli pre nego što počneš da misliš!“ (Stanislav J. Lec)

1. Vajkam se nešto: „ograđivanje“ nije baš lepa, čak je unekoliko i tužna reč. Osim kada asocira na uredno oivičene prolećne bašte, plodne zemljišne parcele i raznorodna igrališta. Dok vojnička kasarna stvara u čoveku nelagodu, teskobu. Ni zoološki vrt nije idealno mesto za one koji gaje duboku ljubav prema tamo sputanim životinjama. A o rezervatima, zatvorima i logorima da i ne govorim. Najzad, ograđivanje od stvarnosti – traje li predugo! – naginje „ograđivanju“ od pameti. Introvertnost redovno praćena inertnošću.

Inače, „ograđivanje“ ne znači ni odbijanje, ni osudu. Ono aludira na zakatančenost, na potpuno ili delimično odsustvo komunikacije. Često i na nezainteresovanost. U suštini – obično je posredi nepoverenje, pa i zebnja od neizvesnog. Možda i bekstvo od zbilje kao i od onog dolazećeg a nepoznatog. Tako nekako vidim i stanje u današnjoj Srbiji, njene unutrašnje, ali delom i spoljašnje relacije.

A Srbija je, ne odskora, hibridno društvo: i nacionalno – sa mestimičnim nacionalističkim, pa i šovinističkim stremljenjima i „izletima“ pojedinih njegovih slojeva – i građansko u najplemenitijem smislu. Uz, još uvek pretežnu površnost i manjak vizije. I sa brojnim protivurečnostima, dilemama i ozbiljnim problemima.

2. S prethodnim u vezi, evo nekoliko nepotpunih tezica:

– Nerešeno pitanje statusa Kosova i Metohije, kako međunarodno, tako i u nacionalnim, ustavnim okvirima;

– Nizak životni standard, slaba prosvećenost, zabrinjavajući nivo opšte kulture, uz rašireni primitivizam i neukus;

– Siva ekonomija i sitnosopstvenički mentalitet množine građana, neretko prožet strahom za golu egzistenciju;

– Raširenost korupcije, posebno finansijskog ali i ostalog kriminala, rasprodaja vrednih javnih dobara i prirodnih bogatstava, uz pranje i nelegalno prelivanje novca u privatne džepove malih i velikih tajkuna, raznih manipulanata, prevaranata i šibicara;

– Marginalizovanje Ustava u........

© Danas