Nakon raspisanih izbora, došli smo do jednog kraja i jednog početka; do kraja jedne velike borbe da bi se do izbora došlo i početka jedne velike izborne kampanje da se dođe do promene, i to ne obične promene vlasti, već do promene sistema.

Ovu promenu su nam obećali predstavnici one generacije koju smo malo i zaboravili, ali koja je svojom beskompromisnom borbom pokazala da je zaslužila poštovanje i poverenje.

To je nova srpska mladost, to je nova snaga koja se iznenada projavila bez najave, bez očekivanja, u tami autoritarnog režima, u političkom i medijskom mraku, u opštoj nacionalnoj depresiji, u očaju svih mislećih koji znaju šta je sloboda i znaju kada je nema.

Sada, i pre izbora, možemo da podvučemo crtu borbe ove nove smene, odnosno nove idealističke generacije.

Da li je on sam zadovoljan i srećan?

Da li je on sam zadovoljan i srećan?

Idealisti? Da nije to malo anahrono, malo staromodno, malo nemoguće? Da, tako bi rekli neki depresivci, neki pesimisti, neki koji su se odavno oprostili sa svakom nadom. Ali ne i oni koje krasi životno oduševljenje.

Svako ko se i malo razume u današnju političku i društvenu situaciju u kojoj smo, kao narod i kao pojedinci, mora da zaključi da ovu studentsku generaciju krasi čisti idealizam, a to je pre svega duhovna kategorija koju ovde možemo da tumačimo kao pokretačku silu u borbi za opšte, a ne lične interese.

A opšti interesi su danas sledeći:

Borba protiv autoritarnog režima u kome vlada malobrojna oligarhija;

Borba protiv režima koji je smislio sijaset trikova za krađu izbora;

Borba protiv medijskog mraka, u kome su studenti i uopšte opoziciono orijentisani građani stalno na udaru........

© Danas