Začetak delfinarijuma, temelji metroa pre beogradskog ili stanova za mlade, posledice udara zvučnog topa, meteorita, satelita, „udžbenici” za Ćacilend, zamke za protestante… ili samo rezultat nemara i nebrige ne za svoj grad već i spostvene stranačke prostorije. Ispred kragujevačkog SNS-a u glavnoj ulici zjape krateri koje lokalne vlasti nikako da „zakrpe“.

U kovača kuća bez kukača, stara je narodna mudrost i izreka ali da baš najveći graditelji i neimari u istoriji vaskolikog čovečanstva i univerzuma nisu u stanju da mesecima i mesecima pokrpe par rupa ispred sopstvenih stranačkih prostorija nekako se kosi sa elementarnom logikom i za rubriku je „Verovali ili ne!“. Ali, istina.

Doduše, rupe nisu baš male, više krateri, ali nije ni mala graditeljsko pregalačka sila i potencijal „naprednjaka“, samo što u ovom slučaju već mesecima izostaje.

Pa, kako je moguće, pita se pošteni radnik, seljak, inteligent, kontramitingaš, veteran skupova iz Jagodine i Sremske Mitovice, baš onaj što „ga politike ne interesuje, ali…“; konzument RTS-a, Pinka, Hepija…; „gutač” Informera kada su pitanju takvi i toliki (iz)graditelji rupetina pred „sopstvenom kućom” zanemari.

I, to na takvoj lokaciji kao što je glavna ulice negdašnje Miloševe prestonice.

Zar oni, iza kojih je toliko kilometara, milja, vrsta, liga… autoputeva, pruga, saobraćajnica, metroa, obilaznica, mostova, brana i membrana, raskrsnica, semafora i kontejnera (svečano otvorenih) isti oni koji su izgradili više puteva od Kira i Darija, starih (i, novih) Rimljana, Tita (dakako), ne mogu to da reše sa „par lopata”? Možda i mogu, ali ne........

© Danas