Istorija popularne kulture na ovim prostorima generalno počinje sa periodom koji se naziva vesternizacijom // Nove godie su se dočekivale u bioskopima // Mi protiv TV utorka // Do informacija se stizalo slušanjem „Glasa Amerike” // Bum popularne kulture dolazi sa počecima rokenrola // Imali smo model prosvetiteljsko-državne kulturne politike // Kragujevačka „paklena pomorandža” i KG „paket aranžman” // Nekadašnji cenzori, za razliku od današnjih, umetnicima nisu ugrožavali porodicu i egzistenciju

Zašto masovna kultura? Pop kultura, rok kultura, subkulura… ne samo muzička, već ulična, modna… stil i način života… istraživanja urbane kulture… Počeo sam time da se bavim objavljući u tadašnjoj „Nezavisnoj svetlosti” početkom 2000.-ih feljton koji se bavio posleratnom urbanom scenom Kragujevca. Bila je to priča o prvim igrankama, mestima za izlaske, tadašnjim muzičarima popularne muzike: džezerima, rokerima… načinu života mladih…

Danas je nepojmljivo da su mladi nekada nove godine dočekivali u bioskopima, geldajući američke filmove tokom novogodišnje noći. Bilo je vrlo interesantnih manifestacija u gradu. U sali bioskopa „Pionir”, koja je bila baš reprezentativna, čak su je poredili sa beogradskim „Kolarcem”, ekipa iz Doma omladine, predvođena budućim političarom Bucom Pavlovićem pravila je program „Mi protiv TV utorka”. Pošto u to vreme, utorkom nije bilo programa TV Beograd, jedan dan u nedelji su „pauzirali” kragujevački „domci” su pravili kolažni program sa kraćim glumačkim delovima, uglavnom skečevima, svirkom i animirali publiku. I ljudi su dolazili da to gledaju.

U to vreme, kulturni život, barem na osnovu svedočenja sagovornika u mojim istraživanjima, bio je mnogo izraženiji nego danas. Ljudi su kulturu shvatali i prihvatali kao normalni, svakodnvni deo života. I nisu bili usmereni samo na posao, kuću, kafanu…, nego su aktivno radili i stvarali, pratili sve kulturne programe i učestvovali u kulturnom životu. Naravno, bilo je vrlo angažovanih dela (jer je popularna kultura uvek angažovana), mnogo autora čiji je rad i dan-danas aktuelan ali i puno cenzurisanja.

Lordan Zafranović obišao Spomen park kragujevačke Šumarice

Lordan Zafranović obišao Spomen park kragujevačke Šumarice

Kad se kaže popularna kultura, u nekoj teorijskoj osnovi, pre svega se misli na rok muziku, film, TV emisije, andergraund knjige, strip i video igre. Međutim, ona je mnogo šira, recimo, u Kragujevcu, i ja je u svojim istraživanjima i knjigama „Vrele šezdesete” i u novim radovima „Od opanka do panka” i pratim u svim tim segmentima.

Istorija popularne kulture na ovim prostorima generalno počinje sa periodom koji se naziva teoretski „vesternizacijom”, jer ta kultura pre svega dolazi sa Zapada na ove prostore. To se dogodilo ne odmah posle Titovog istorijskog – ne Staljinu, nego kao posledica jednog šireg otvaranja Jugoslavije. Mediji, pre svega propagandno glasilo američke vlade „Glas Amerike” počinju sa puštanjem džeza na svojim talasima. U prvoj knjizi „Vrele šezdesete” pišem o tome kako su prvi džezeri ovde u Kragujevcu, ali i u celoj Srbiji i Jugoslaviji, dolazili do informacija koje su stizale iz sveta slušajući „Glas Amerike”.

S jedne strane postojao je taj alternativni kanal, kao što je „Glas Amerike”, a sa druge strane vlast se određuje prema tome da ako već postoji „nešto” i mi ćemo „to” da legalizujemo. Nakon perioda popularizacije džeza počinju i prve igranke, sa laganom muzikom poput šlagera. One su bile masovnije posećene a džez je ostao neka vrsta alternative. Konkretno u Kragujevcu su ljubitelji džeza, od kojih su trojica činili to diksi jezgro „Sedmorice mladih” (Ljuba Milić, Zoran Raković Tasa i Branislav Todorović Kikere), su nastupali u Sokolani u Staroj koloniji. Dok je ceo gornji deo Soklane slušao popularne havajske pesme, italijanske kancone i francuske šansone oni u u donjem delu za neklicinu svirali prve džez koncerte sve dok nisu otišli u Beograd.

Pravi bum popularne kulture na ovim prostorima dolazi sa počecima rokenrola. Ono što je isto bilo interesantno, to je da je, zapravo sam Tito, odobrio da jedan od tih „električarskih sastava” kako su ih tih, početnih dana nazivali svira na proslavi Dana mladosti s tim što su imalo obezu da na nastupima uz obrade poput „Šedouza” ubace poneku pesmu revoluconarnog repertoara. Njemu, Titu se to dopadalo.

Prvu Gitarijadu održanu 1966. godine u Velikoj hali beogradskog Sajma prenosila je........

© Danas