Sutra, u utorak, 3. marta, u 20 sati u Galerija i Kontakt galeriji Studentskog kulturnog centra Kragujevac otvara se izložba „Hormonologija. Želja, nagon, potreba” autorki Jelene Janev, Edite Kadirić i Maje Rakočević Cvijanov. Kustoskinja izložbe je Suzana Vuksanović, istoričarka umetnosti.

„Umetnice uključene u projekat ’Hormonologija’, Jelena Janev, Edita Kadirić i Maja Rakočević Cvijanov, u trećem nastavku izložbenog ciklusa pod nazivom ’Želja, nagon, potreba’ (nakon ’Ukradenog vremena’, izložbe realizovane u Galeriji Art u Podgorici, 2023. i ’Talks and Recognitions’ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, 2021), svojim umetničkim radovima nude promišljanja o predrasudama vezanim za ženske genitalne organe, kao i o nepoznavanju anatomije ženskog tela, kao ishodišta i/ili odredišta ženine boli i njenog užitka. To neprepoznavanje, nerazumevanje, neprijatnost, ti nesporazumi oko i u vezi sa ženskim telom, njegovom estetikom i funkcijom, dolazi podjednako od muškaraca i od žena, iz različitih, a opet sličnih razloga, proisteklih iz patrijarhata, društvenih konstrukata, ali i kognitivnih i psiholoških ograničenja, zabrana i strahova”, navela je kustoškinja izložbe Suzana Vuksanović, istoričarka umetnosti.

Po njenim rečima tematsku okosnicu izložbe „Želja, nagon, potreba”, iz serije „Hormonologija”, predstavlja, dakle, ženska seksualnost – prećutkivana, zabranjivana, neprihvaćena, skrivana i negirana.

– Ženska seksualnost je složen spoj biologije, psihologije, ličnog iskustva i društvenog konteksta. Savremeni svet se još uvek nije izlečio od straha, nerazumevanja, neprepoznavanja i neuvažavanja te vitalne, podjednako razorne i stvaralačke energije, koju seksualnost kod žena poseduje. Istina, definicija seksualnosti kod muškaraca i žena se vremenom menjala, seksualne orijentacije su se danas proširile na čitav dijapazon različitih identiteta. Mogućnost da se seksualno izrazite je gotovo neograničena, od rođenja do smrti. No, seks/seksualni odnos kao osećaj moći i slobode (izbora) je nešto za šta se žene i dalje bore, iako je nesumnjivo došlo do velikog napretka u vezi sa rodnom ulogom žena. Savremeno društvo istovremeno seksualizuje žensko telo i osuđuje otvoreno izražavanje želje. Tema je kompleksna i izložbom nastojimo da damo doprinos njenoj aktuelizaciji i detabuizaciji. Stoga, radovi za izlaganje pažljivo su birani iz obimnih umetničkih produkcija sve tri umetnice, kako bi jasno uveli i vodili kroz priču individualnih umetničkih promišljanja, različitih jezika do zajedničkog govora o čitavom nizu pitanja koja stoje između „romantike, bliskosti i radosti” i „prinude, nasilja i stida”, istakla je ona u katalogu postavke.

Spajanje vremena i prostora u vizuelnom konceptu: Izložba fotografija „Fragmenti okoline” u SKC-u Kragujevac

Spajanje vremena i prostora u vizuelnom konceptu: Izložba fotografija „Fragmenti okoline” u SKC-u Kragujevac

Osvrnemo li se načas na umetničke interpretacije pojmova vezanih za ispoljavanje rodnih, pa i seksualnih odgovora , u koje su duboko utkana i lična (traumatična) iskustva, od Artemizije Đentileski (Artemisia Gentileschi) u 17. veku do Ane Mendiete (Ana Mendieta) u šezdestim, sedamdesetim godinama 20. veka ili Pipiloti Rist (Pipilotti Rist) krajem prošlog i u prvim decenijama 21. veka, postajemo svesni jedne neprekinute linije socijalnog, emocionalnog i psihičkog preživljavanja i proživljavanja snažno izražavanog kroz dramu telesnog i govorom tela o usamljenosti, (ne)poverenju, strahu, (ne)sreći, lepoti, predavanju, anksioznosti, nadi, povezanosti, interakciji, stimulaciji i sedaciji, samokontroli i samoregulaciji, afektivnosti, seksualnom (ne)zadovoljstvu, (ne)sigurnosti, unutrašnjem konfliktu, želji, nagonu, potrebi …

Jelena Janev (Beograd, SFRJ, 1972) je vizuelna umetnica. Diplomirala je i magistrirala vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Doktorirala je na studijskom programu Scenski dizajn, na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, sa temom „Majčinstvo i rodni stereotipi u umetnosti: umetničko delo scenskog dizajna”.

Imala je petnaest samostalnih i preko trideset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora). Dobitnica je Godišnje nagrade za skulpturu Akademije umetnosti u Novom Sadu (1997) i Nagrade za skulpturu Oktobarskog salona grada Novog Sada (1997).

Učesnica je simpozijuma „Terra” (Kikinda, 2002) i „ Iron Tribe” (Las Vegasu, Nju Meksiko, Sjedinjene Američke Države, 2007) i Kolonije akvarelista „Ečka” (Zrenjanin, 2022). Njeni radovi su u kolekciji Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), u stalnoj postavci Muzeja „Terre”, i u kolekciji Univerziteta New Mexico Highlands University u Las Vegasu, Nju meksiko, Sjedinjene Američke Države.

Od 2012. drži nastavu na umetničkim predmetima na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

Edita Kadirić rođena je u Banja Luci (1976). Diplomirala je kao student generacije 1997. na Odseku za grafiku, u klasi profesora Slobodana Kneževića (Akademija umetnosti, Novi Sad). Magistrirala je „Crtanje” 1999. na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Čedomira Vasića. Master studije na Fakultetu lepih umetnosti u Barseloni završava 2015. na odseku „Umetnička produkcija i intermedijalna istraživanja”. Iste godine postaje stipendista umetničke fondacije Fabra i coats PRODART u Barseloni.

U isto vreme od 1999. do 2015. ekskluzivno je promovisana ispred Prom galerije iz Minhena. Od 2016. do 2020. njena umetnička praksa je podržana od strane Karmen Wurth fondacije i kolekcije (Nemačka). U svom profesionalnom iskustvu, ostvarila je veliki broj samostalnih (Wurth Museum, Nemačka; Promgalerie, Nemačka; La trastera, Španija; Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Srbija; Savremena galerija Subotica, Srbija; Salon Otto Bihalji Merin, Srbija, itd…) kolektivnih izložbi, kao i multimedijalnih projekata.

Njen rad je više puta nagrađivan (Prva nagrada na Bijenalu radova na papiru, Riudebelles, Španija i mnoge druge). Crtež koristi kao polaznu tačku i kao svoj najbliži medij, iz kojeg potom produbljuje svoja istraživanja u formama kao što su animacija, slikarstvo, objekti, pozorište, video umetnost i performans Živi i radi na relaciji Srbija – Francuska – Španija.

Motiv vrata premešten iz objektivnog u subjektivni prostor: Izložba „Između pragova” Jovana Cukića u kragujevačkom SKC-u

Motiv vrata premešten iz objektivnog u subjektivni prostor: Izložba „Između pragova” Jovana Cukića u kragujevačkom SKC-u

Maja Rakočević Cvijanov rođena je u Bijelom Polju (Jugoslavija, 1975). Živi i radi u Subotici. Završila je Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu 1996. godine. Diplomirala je 2001. godine vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi Slavoljuba Radojčića Caje. Magistrirala je na istom fakultetu 2004. kod mentora Mrđana Bajića. Doktorirala je 2023. godine, na FLU Beograd, na vajarskom odseku, kod mentora Radoša Antonijevića.

Zaposlena je u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Subotica od 2008. godine kao savetnica vajarka-konzervatorka. Završila je kurs alternativnih Ženskih studija 2022. godine i od tada aktivno predaje na njihovim edukativnim programima u Subotičkoj podružnici.Članica je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 2001. godine. Članica i osnivačica umetničke grupe dez.org.

Od 2000. godine izlaže na brojnim grupnim izložbama, festivalnima, bijenalima, sajmovima u zemlji i inostranstvu (Srbija, Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, Češka, Austrija, Rumunija, Mađarska, Švajcarska, Nemačka, Danska, Finska, Francuska, Italija, SAD).

Izložba je u Kontakt i Galeriji SKC-a otvorena do 17. marta.

Hormonologija predstavlja bazični pojam projektaHormonologija / Hormonology predstavlja bazični pojam projekta, unutar kog se razmatraju različiti aspekti bivanja umetnicom. Funkcije i funkcinisanje u svetu (realnom i umetničkom) za žene nikada nije bilo jednostavno, a to nije ni danas.Nauka o hormonima (hormonologija) nastoji da razume i objasni ulogu hormona u telu i posledice njihove (ne)ravnoteže odnosno zdravstvene smetnje koje se javljaju kada proizvodnja hormona eskalira ili naprotiv, smanji se.

Hormonologija predstavlja bazični pojam projekta

Hormonologija / Hormonology predstavlja bazični pojam projekta, unutar kog se razmatraju različiti aspekti bivanja umetnicom. Funkcije i funkcinisanje u svetu (realnom i umetničkom) za žene nikada nije bilo jednostavno, a to nije ni danas.

Nauka o hormonima (hormonologija) nastoji da razume i objasni ulogu hormona u telu i posledice njihove (ne)ravnoteže odnosno zdravstvene smetnje koje se javljaju kada proizvodnja hormona eskalira ili naprotiv, smanji se.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Javno stambeno preduzeće Kragujevac nudi korisnicima reprogram dugova

Novu zgradu „zalepili“ kraj Petrove crkve: Stručnjaci o objektu zbog kojeg bi mogla da izgubi status UNESKO-a

Dom zdravlja: Nekoliko slučajeva šuge kod stranih radnika koji rade u Stelantisu u Kragujevcu

Kragujevac opredelio 14,2 miliona dinara za sufinansiranje medijskih projekata

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Svet • 28.02.2026. 23:25 Izrael i SAD napali Iran: Tramp i Netanjahu tvrde da je ajatolah Ali Hamnei ubijen, pozivaju Irance da „završe posao“ (FOTO, VIDEO)

Izrael i SAD napali Iran: Tramp i Netanjahu tvrde da je ajatolah Ali Hamnei ubijen, pozivaju Irance da „završe posao“ (FOTO, VIDEO)

Svet • 01.03.2026. 08:35 Otkriveni detalji kako je ubijen iranski vrhovni vođa, ajatolah Hamnei

Otkriveni detalji kako je ubijen iranski vrhovni vođa, ajatolah Hamnei

Svet • 02.03.2026. 10:17 UŽIVO Novi napadi Irana, Izrael gađao Liban: Pogođeno naftno postrojenje u Arabiji, Nemačka "ozbiljno razmatra" da se priključi ratu (FOTO, VIDEO)

UŽIVO Novi napadi Irana, Izrael gađao Liban: Pogođeno naftno postrojenje u Arabiji, Nemačka "ozbiljno razmatra" da se priključi ratu (FOTO, VIDEO)

Društvo • 01.03.2026. 15:02 General Momir Stojanović za Danas: "Na razbijanju studentskog pokreta angažovani su svi kapaciteti službi bezbednosti"

General Momir Stojanović za Danas: "Na razbijanju studentskog pokreta angažovani su svi kapaciteti službi bezbednosti"

Klimatske promene • 28.02.2026. 21:51 "Država zavrnula slavinu onima koji čiste prirodu": Stare veš-mašine, bojleri, gume, akumulatori i drugi otpad mogao bi završiti u rekama

"Država zavrnula slavinu onima koji čiste prirodu": Stare veš-mašine, bojleri, gume, akumulatori i drugi otpad mogao bi završiti u rekama

© Danas