Sa reputacijom najglasnijeg benda u NJujorku, vratolomnim nastupima na kojima se razum topi i čuju boje, a atmofere toliko intenzivne da je opipljiva pod prstima, A Place to Bury Strangers 13. aprila vraća se u Beograd gde će nastupiti u klubu Karmakoma.

Muzika benda A Place to Bury Strangers je zvučna halucinacija prošarana sprektrom emocija, distorzivna buka zaposednuta romantičnim osećajem. Težak, atmosferičan spoj noise roka, shoegazea i space roka pod uticajem „wall of sound“ produkcije, i ako imate trunku rokenrol isntinkta u sebi, znaćete da njihov nastpu ne smete propustiti.

Sastav čine gitarista i pevač Oliver Akerman (Oliver Ackermann), basista Džon Fedovic (John Fedowitz) i bubnjarka Sandra Fedovic (Sandra Fedowitz); oni trenutno sviraju evropsku turneju, putem koje stižu i u naš grad. I tim povodom je Oliver Akerman dao intervju za Danas.

Vaša muzika pogađa duboko emotivno, dok u isto vreme zvuči bučno i intenzivno. Kako dolazite do tog spoja i koje dimenzije istražujete dok stvarate?

– Totalno se prepustim i vidim gde me vibracije i raspoloženja vode dok istražujem ideje. Ne volim da planiram da nešto ispadne ovako ili onako, niti da upadam u neki “normalan” ritam kako bi stvari trebalo da funkcionišu. Stvarno volim da radim i imam konstantnu potrebu da nešto stvaram, a tokom tih procesa dolazim do raznih zanimljivih otkrića. U tom smislu, okruženje i emocija u kojoj praviš muziku su zapravo ključni. Moglo bi se reći: živi muziku, živi život i sudari ta dva sveta.

Koje uticaje izdvajate i šta vas inspiriše u savremenom društvu, jer imate jako autentičan DIY umetnički potpis.

– U početku sam baš bio naložen na bendove sa tim “wall of sound” pristupom i to mi je formiralo prve muzičke temelje – ta zagušenost, haos, način na koji se stvari malo izvuku iz svega i zvuče za nijansu nedovršeno i ne previše ispolirano, to mi se sviđa. Volim život, volim da budem u neprijatnim situacijama, kad su stvari čudne poput ljudi na ulici, galerija, koncerata, knjiga, sve to bude inspiracija. Obožavam da idem na svirke, to što sam toliko njih doživeo, i još više cenim priliku da na njima prisustvujem, to će zauvek će biti inspirativno za mene.

Vaši live nastupi, vizuelno-zvučna senzacija, sami po sebi su umetnost. Zanima me kako se kod vas spaja kompozicija muzike i vizuala?

– Kupujem gomilu svetala i pravim videe koji su mi kul, a onda radimo sa nekim ko projektuje i manipuliše svim tim, obično je to Nik Kalp (Nick Kulp), koji je negde zavučen iza Džonovog ogromnog bas pojačala i kontroliše sve, dok ujedno bukvalno stoji u centru oluje. Stalno snimamo i kopamo po nekim starim snimcima od kojih nastaje ogromna arhiva iz koje možemo da uzimamo šta god nam treba.

Kakvo mesto zauzima estetika kojom se poigravate tokom nastupa i kako biste je opisali?

– Rekao bih tu negde između života i smrti, stvarnog i zamišljenog, istraživanje samog postojanja. Ima nešto primordijalno u tome, ogoljeno do same suštine. Mislim da publika onda može da nadogradi to iskustvo i učini ga ličnijim, da stvarno uđe u kontakt sa podsvesnim. To postaje neka vrsta terapije: ulazak u nepoznat, stran univerzum. Istražuješ nešto čemu možda nikada više nećeš imati pristup. U pitanju je trenutak.

Vaši nastupi uvek deluju iskreno i drugačije, recimo poslednja dva koncerta u Drugstore u Beogradu, gde ste u više navrata svirali na različitim stejdževima. Kakav je vaš odnos prema live svirkama, jer deluje kao da ste potpuno prisutni?

– Mnogo volim da sviram sa Džonom i Sandrom i da budemo na putu sa svim našim ljudima. Uz to, biti u tako gotivnom gradu kao što je Beograd, stvara osećaj skromnosti i zahvalnosti što imam priliku da sve ovo radim. Još kad na sve to dodaš ultra glasne gitare i bubnjeve, dobiješ osećaj čiste ekstaze.

Puno putujete i verujem da su svi vaši nastupi nezaboravni, ipak, možete li izdvojiti neke od najluđih prostora, festivala ili događaja na kojima ste svirali?

– Svirali smo na par All Tomorrow’s Parties izdanja koja su bila u starim letnjim kampovima, na nekim baš ludim brodovima, tipa na jednom ultra malom u Lilu, koji napuniš dimom i zvukom, pa imaš osećaj da će eksplodirati. Bilo kakav nekonvencionalan prostor ostaje urezan, ili festivali sa baš umetničkim bendovima kao što je Grauzone Festival.

Da li biste izdvojili neku anegdotu sa nastupa?

– Radili smo skoro jedan “booze cruise” oko Menhetna u NJujorku, voda je bila baš nemirna i svi su bili poprilično pijani. LJudi su stalno klizili s jedne strane broda na drugu. Divlje je iskustvo svirati na platformi koja se toliko pomera. Plus, pića su bila nenormalno jaka, mislim da mnogi nisu bili spremni za to.

Osnovali ste i Death By Audio, prostor gde pravite spostvene instrumente, pa me zanima koliko su eksperimentisanje i istraživanje zvuka i opreme važni za vaš rad i zašto? Jer deluje da ste zapravo „korak dalje“ od klasične muzičke industrije.

– Nikad se nisam osećao povezano sa industrijom. Od početka smo sve radili sami: snimanje, bukiranje svirki… Drugi su uvek imali neke ideje koje su hteli da nam nametnu ili su želeli da budemo nešto što nismo. To je samo razvodnjavalo ono što smo hteli da radimo. Kasnije sam skapirao (slušajući bendove koji zapravo ne znaju da tako zvuče uživo) da često nije ni do toga da mi se ne dopada izvođač, već ono što je producent uradio. Kao da umetnici zapravo nisu umetnici. Zato se trudimo da što više radimo sami, kako bi vizija ostala čista.

Koncert pred milionima mrtvih: Queens of the Stone Age o snimanju u pariskim katakombama za Danas

Koncert pred milionima mrtvih: Queens of the Stone Age o snimanju u pariskim katakombama za Danas

Za kraj, volela bih da čujem šta vama muzika znači i šta spremate za nastup u Beogradu, gde ste uvek rado viđeni gosti?

– Volim muziku. To je najvažnija stvar. Biti prisutan tokom tih krhkih nastupa, skakati sa bine, osetiti taj zvučni napad, znoj, toplotu, obožavam to. Volim muziku i kad sam kod kuće, i u šetnji, u vozu, jer to je soundtrack ljubavi, soundtrack života i nešto što čini život lepšim za živeti. Jedva čekamo da se vratimo i spremamo nešto baš posebno za nastup.

$bp("Brid_117757557018464",{"id":"40420","stats":{"wp":1},"title":"Massive attack na Arsenal festu u Kragujevcu podr\u017eali studente","video":"2159555","width":"16","height":"9"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Život • 10.04.2026. 08:58 Koliko dugo se kuvaju jaja? Uz ove trikove ostaće čitava i lepo će primiti boju

Koliko dugo se kuvaju jaja? Uz ove trikove ostaće čitava i lepo će primiti boju

Politika • 09.04.2026. 20:11 Ambasador Francuske u UN: Neprihvatljivo da su počinioci napada u Banjskoj i dalje na slobodi

Ambasador Francuske u UN: Neprihvatljivo da su počinioci napada u Banjskoj i dalje na slobodi

Sport • 09.04.2026. 22:44 Tabela Evrolige: Rezultati išli u korist Crvene zvezde

Tabela Evrolige: Rezultati išli u korist Crvene zvezde

Lični stavovi • 10.04.2026. 08:44 Kako su nas pojele jajare

Kako su nas pojele jajare

Svet • 10.04.2026. 08:47 "Tramp više ne bi trebalo da ostane u Beloj kući": Kongres zatrpan pozivima građana, demokrate vrše pritisak na republikance, može li biti smenjen?

"Tramp više ne bi trebalo da ostane u Beloj kući": Kongres zatrpan pozivima građana, demokrate vrše pritisak na republikance, može li biti smenjen?

© Danas