Pisala sam o panici, o spinovima, o poslednjim džokerima i Markotiku. O strahu kao plodnom tlu. Ali, nisam rekla sve. Slagala sam vas u prošloj kolumni. Lažem vas, i to javno. Bezočno. Svesno. I bez mnogo griže savesti, osim što me noću probudi pesma „Lažljiva“ u glavi i Vlado Georgiev mi u snu drži TED Talk o geopolitičkoj realnosti i obliku planete.

Istinu je sada lako proveriti. Paradoksalno, do istine nikada nije bilo teže doći. Ako ste Vlado Georgiev možda. Ili Marko Bulat. To nije banalna laž da je zemlja ravna ploča. Ne, ovo je nešto mnogo veće. Ovo premašuje čak i laži nenadležne ekipe. Ta laž, toliko je krupna. Krupnija čak i od Dodika. Ružnija čak i od onog malog. Nemuštija čak i od hibridne barabe. Laž koja mi ne da noćima da spavam i koja me budi u znoju.

Laž se često ne razlikuje mnogo od teorije zavere. Oba su pokušaji da se uhvatimo za nešto kad nam stvarnost izmiče. Čim se pojavi strah, pojavi se i potreba da ga objasnimo. A, kad objašnjenja nema, mozak napravi svoje. Nekad laž, nekad teorija zavere – ali u oba slučaja, utešna struktura.........

© Danas