Oni koji su ikada videli sopstveno ime ili delo napadnuto tuđim rečima, imali su priliku da prođu kroz nekoliko faza razumevanja tog procesa. Pre nego što uopšte procenimo da li je ono što je napisano istinito ili je u pitanju samo tuđi bes, telesna reakcija je već započela svoj proces mimo naše odluke. Nekome se stegne želudac, neko oseti pritisak u glavi, a neko u grudima. Redosled, prvo telesna reakcija, pa tek onda razum, ponavlja se bez obzira da li je meta anonimna osoba koja čita neki uvredljiv komentar o sebi na internetu ili predsednik države koji gleda snimak čoveka sa nožem.

Nakon početnog šoka, a u zavisnosti od toga koliko je pretnja ili uvreda bila konkretna, osoba može doživeti racionalizaciju i pokušati da neprijatan sadržaj odvoji od osećanja. Nakon toga obično nastupi bes, potreba da se odgovori, dokaže ili odbrani – impuls koji retko kada može biti koristan. Posle besa, emocije se stišavaju i ulaze u hladniju fazu u kojoj se meta pita ko preti i zašto, kako bi razumela mehanizam. I na kraju, ono što bismo mogli nazvati prihvatanjem gde meta prestaje da čeka da neko prizna grešku.

Ovaj proces je sličan bez obzira na to da li je meta osoba koja je izložena javnosti. Međutim, ono što se dešava nakon tog procesa je ključno u razumevanju psihologije mete. Šta osoba radi sa svojim besom, svojom hladnom analizom, svojim (ne)prihvatanjem, zavisi od pozicije moći na kojoj ju je pretnja zadesila. Anonimna osoba ima luksuz da sve to preživi u tišini, dok vođa nema te privilegije.

Psihologija muškarca koji gleda fudbal

Psihologija muškarca koji gleda fudbal

Nedavni slučaj koji je morao da se odigra pred kamerama, u realnom vremenu, sa čovekom koji je snimio video sa nožem u ruci i uputio predsedniku Vučiću pretnju odsecanjem glave, može nam........

© Danas