Na društvenim mrežama sloboda govora traje tačno do trenutka kad postavite pogrešno pitanje. Danas, kad vidite hiljade lajkova i tek nekoliko komentara, budite sigurni da ne gledate mišljenje naroda, već pažljivo režiranu predstavu.

Političari su odavno shvatili da je mnogo lakše kontrolisati javno mnjenje ako kontrolišu ko i šta sme da komentariše. Brisanje nezgodnih komentara, ograničavanje komentarisanja, ostavljanje samo ostrašćenih „za“ i „protiv“ – sve su to trikovi koji prave lažnu sliku podrške ili razdora. I ono što je najopasnije – ovakva polarizacija nije prirodna. Ona je proizvedena, jer svi mi, hteli to ili ne, postajemo deo mase ispred ekrana. Kad vidimo da „svi“ nešto lajkuju, a komentari obojeni podrškom ili besom, naš mozak automatski šalje poruku: „Ovo je mišljenje većine, bolje je da ćutim ili da se priklonim.“ Tako spirala ćutanja postaje jača, a razumna sredina – sve tiša.

Nažalost, ovo nije trik rezervisan samo za političku scenu. Takve prakse se prelivaju i u profesionalne zajednice koje bi trebalo da budu pozornice otvorenog dijaloga.

Nedavni slučaj Saveza društava psihoterapeuta je skorašnji primer. Udruženje koje na papiru promoviše etiku i transparentnost, u praksi – blokira ljude zbog pitanja. Doslovno. Kada sam, krajnje profesionalno, pitala zašto Savez nije odgovorio na argumentovano........

© Danas