Na ovom mestu već sam pisala o tome kako nam država sve više liči na teatar apsurda. U početku su to bile usamljene scene, ali kako vlast gubi tlo pod nogama, uprkos brutalnoj sili koju primenjuje prema svojim protivnicima, koja lomi kosti čak i maloletnicima, apsurd se sve više širi i sve je vidljiviji. Postajemo megapozorište apsurda, na otvorenom.

Od benignih imitacija „druge strane“ u vidu bakinih kiflica, na primer, koje se pojaviše i u tzv. Ćacilendu, u svojoj maniji kopiranja, u bezidejnosti i izveštačenosti, stigli su preko oprobanih kontramitinga i do kontrablokada, kojima, paradoksalno, blokiraju ulice u gradovima širom Srbije.

Prestonicu zasad zaobilaze, možda da se antiblokada u organizaciji vlasti ne bi susrela s jednom blokadom takođe u organizaciji vlasti. Bilo bi to ravno državnom udaru, ali izvedenom od strane same države.

Takoreći cepanje državne ličnosti naočigled svih građana. Jedini ko se dosad usudio da udari na ovu, inače najdugotrajniju blokadu, i to dela strogog centra grada, bio je olujni vetar, u nekoliko navrata, kada su beli šatori leteli svuda naokolo, preporučujući se nekom novom Bulgakovu.

Da podsetimo, roman „Majstor i Margarita“ bavi se upravo sudbinom čoveka u totalitarnom režimu, što u nekom obliku već imamo, kao i motiv letenja, kao i motiv borbe dobra i zla, da sačekamo samo novog Bulgakova u........

© Danas