Pun je mesec. Zato ne možemo da spavamo, rekla mi je drugarica.

To što nam u mislima, kada držimo oči sklopljene, odzvanjavaju reči poput – studenti, blokade, protest, Vučić, revolucija, stotine hiljada ljudi na ulicama, generalni štrajk, pad režima…, to je sve zbog velikog krvavog Meseca koji, u narodnom verovanju važi kao nositelj tenzija, promena…

Šalila se.

Svakako, mislimo na revoluciju sve vreme.

I kad spavamo ili razmišljamo kako ćemo da zaspimo.

Vratiću se na lični nivo.

I kad sam budna. Ja samo mislim o revoluciji. U subotu, 15. marta. Nadam se. Puno se nadam. Valjda je to normalno. Ako i nije, kako je moguće da toliko puno ljudi se nada…

Ne znam.

Jer, da smrti i gladi nema, Vučić ne bi imao ništa

Sad će subota, samo što nije. Petnaesti mart. Dan D? Što da ne. Nadam mu se, iako je takav pojmovni sklop preuzeo upravo režim Aleksandra Vučića, kao nešto loše. Zašto da ne – dan D?

Taj dan bi mogao da bude najznačajniji dan u našim životima.........

© Danas