Jesen neće biti vruća, to je blaga reč. Kao i da će biti vrela. Ne očekuju nas samo izbori, očekuje nas nasilje, patnja zbog nepravde, eventualni naleti neverovatne energije za borbom za slobodom, možda i odustajanje pod pritiskom i silinom nastojanja režima da ne izgubi na biralištima.

Budućnost nije lepa za one koji bi trebalo da je izvedu do granica i u okvirima u kojima koji bi ona mogla da postane nešto drugo u odnosu na aktuelnost.

To je ogroman teret, ogromna odgovornost. Za jedno iznureno društvo, građanke i građane i njihovu decu…, iznerene ratom i ratnozločnačkim režimom, koji i dan danas vlada, posle više od trideset godina. Od ratova na području bivše Jugoslavije.

Decenije najveće bruke u istoriji srpskog naroda. Genocida i ratnih zločina koji su rezultirali stotinama godina robije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Za sve direktne izvršioce zločina političkih učitelja dvojca na vlasti i dan danas – Aleksandra Vučića i Ivice Dačića.

Bez savesti, bez obraza, bez pokajanja, vladaju suvereno i u potpunosti. Korak po korak, lagano, izolujući Srbiju od ostatka Evrope. Ionako izolovanu, osim u onom delu koji se skorijoj istorijskoj epohi dogodio par godina posle petooktobarske revolucije kada su njihovi politički učitelji i uzori Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj isporučeni Hagu.

Što „dobrovoljno“, što sa lisicama........

© Danas