Kada običan čovek čuje vesti o ratu na Bliskom istoku, pomisli – to je tamo daleko, to nas se ne tiče. Bombe padaju u Iranu, Amerikanci i Izraelci uzvraćaju, Rusi trljaju ruke. Kakve veze to ima sa našim računom za struju, cenom hleba ili penzijom. Ima. I to mnogo više nego što iko želi da prizna.

Ono što se ovih dana dešava u regionu Persijskog Zaliva nije još jedan u nizu bliskoistočnih sukoba. Ovo je sistemski lom – prvi udarac u lančanoj reakciji koja preti da uruši stubove na kojima počiva savremeni svet. Od vojske, preko finansija, do hrane i struje.

Hajde da pogledamo kako to izgleda, korak po korak.

Vojna degradacija – kada odbrana oslepi

Prvo da razjasnimo jedan pojam. THAAD nije neki tajni kod. To je skraćenica za Terminal High Altitude Area Defense – u prevodu: „visoki štit“ koji Amerika postavlja da bi štitila svoje saveznike od balističkih raketa. Srce tog sistema je radar, džinovske „oči“ koje vide stotinama kilometara daleko i na vreme upozore da leti raketa.

Ti radari su sada pogođeni i onesposobljeni.

U Jordanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, iranski projektili su pogodili te radarske sisteme. Neki su uništeni, neki teško oštećeni. Posledica? Vreme upozorenja pre nego što raketa pogodi cilj palo je sa 15 minuta na svega 60 do 120 sekundi.

Da biste razumeli koliko je to malo: treba vam više vremena da skuvate instant kafu nego što vojska u Zalivu ima da reaguje na leteću smrt. Odbrana Izraela, Saudijske Arabije, Katara – postala je praktično slepa. I nemoćna.

Logistički zamor – kada najveća sila zapne

Američka mornarica je oduvek bila simbol nepobedivosti i apsolutni gospodar pomorskih puteva. Ali ni oni nisu večni. Evo šta se dešava ovih dana:

• Nosač aviona Abraham Lincoln, jedan od najmoćnijih brodova ikada sagrađenih, morao je da se povuče u Arapsko more. Ne zato što ga je neko potopio – već zato što mu je ponestalo presretača. Potrošio je sve rakete kojima se brani.

• Gerald Ford, još moderniji nosač aviona, plovi kroz Crveno more, ali pod stalnim pretnjama napada jemenskih Huta. Svaki dan, nova pretnja.

• Nosač aviona George H.W. Bush tek kreće iz Amerike, iz Virdžinije, da im pomogne. Ali treba mu 10 do 12 dana da stigne.

Dok se najveća flota na svetu sporo premešta preko okeana, dronovi koji koštaju kao bolji polovan mercedes (40.000 evra) menjaju odnos snaga. To je nova realnost: skupa vojska protiv jeftinih dronova. I dronovi za sada pobeđuju.

Informacioni mrak – ko kontroliše istinu?

Evo jedne zanimljive stvari koju ste možda propustili: Amerika je uvela četvorodnevnu zabranu objavljivanja komercijalnih satelitskih snimaka. Danas svako može da kupi satelitski snimak od privatnih kompanija i vidi šta se stvarno dešava na terenu.

Od sporazuma do bombardovanja: Kako je iranski nuklearni program ponovo izazvao globalnu krizu?

Od sporazuma do bombardovanja: Kako je iranski nuklearni program ponovo izazvao globalnu krizu?

Ali sada, na četiri dana, to je zabranjeno.

Zvanično obrazloženje: radi bezbednosti američkih vojnika. Nezvanično, ono što svako ko prati politiku zna – da se sakrije prava šteta. Jer u 21. veku, ko kontroliše sliku rata, taj kontroliše i priču o pobedi. Ako ne vidite ruševine, rat možda i nije tako strašan.

Finansijska paraliza- kada novac zaglavi

Ovo je deo koji će najviše zabrinuti one koji imaju i najmanju penziju ili štednju. Veliki investicioni fondovi, poput BlackRock-a, aktivirali su klauzule koje se zovu Redemption Gates. To znači: šalter isplate je zatvoren.

Kada mnogo ljudi istovremeno hoće da podigne svoj novac jer su uplašeni padom berze od 800 milijardi dolara, fond kaže – čekaćete. Pad od 800 milijardi znači da su milioni ljudi širom sveta izgubili deo svoje ušteđevine. A kada nema tekućeg novca, ekonomija staje. Kao kad vam preseku dovod vode.

Hemijski domino – kako nafta utiče na hranu i struju

Nafta nije samo gorivo. Nafta je hemijska fabrika. Preradom nafte, između ostalog, dobija se i sumpor, a od sumpora se pravi sumporna kiselina šH2SO4ć). Bez nje nema fosfatnih đubriva. Bez đubriva – nema hrane. Polja ne rađaju, usevi se suše. Svetska poljoprivreda mogla bi da kolapsira za samo jedan vegetacioni ciklus. To znači: do sledeće godine, hleb bi mogao da postane luksuz.

Ista ta kiselina koristi se za proizvodnju bakra, litijuma…. A bez bakra nema struje. Baterije, kablovi, transformatori – sve to zahteva bakar. Bez bakra nema struje za domaćinstva, bolnice, fabrike, niti za servere na kojima počiva veštačka inteligencija.

Kraj digitalne iluzije – dron u Kataru i čipovi na Tajvanu

Svi pričaju o veštačkoj inteligenciji, ali ona živi od ogromnih data centara (baza podataka) koji troše more struje. Ti centri u Persijskom Zalivu su sada meta jeftinih dronova.

Katar je ključni snabdevač tečnim prirodnim gasom (LNG) čiji tankeri svakodnevno prolaze kroz moreuz Hormuz, to usko grlo svetske ekonomije, odakle gas odlazi i na Tajvan. Tajvan ima rezerve gasa za samo 11 dana. Ako gas ne stigne, gase se fabrike poluprovodnika. Bez tajvanskih čipova, globalna tehnologija staje. Sve – od telefona do automobila i vojnih raketa – prestaje da se proizvodi.

Geopolitička trijaža – pitanje koje niko ne želi da postavi

Dolar više nije sigurna luka; postao je političko oružje. Saveznici Amerike u Persijskom zalivu počinju da se pitaju čiju igru igraju. Khalaf Ahmad Al Habtoor, jedan od najbogatijih poslovnih ljudi Dubaija, postavio je pitanje koje svi šapuću:

Druga nedelja rata u Iranu: SAD i Izrael pred stvarnim ekonomskim i političkim ograničenjima, da li će novi ajatolah uspeti da konsoliduje vlast?

Druga nedelja rata u Iranu: SAD i Izrael pred stvarnim ekonomskim i političkim ograničenjima, da li će novi ajatolah uspeti da konsoliduje vlast?

„Ko vam je dao ovlašćenje da povučete naš region u rat sa Iranom? Da li su milijarde dolara uložene u mir zapravo iskorišćene za finansiranje rata koji nas sada sve ugrožava?“

Ovo je početak kraja poverenja. A bez poverenja, nema saveza.

Pred sistemskim resetom

Svaki put kada se začuje eksplozija u Hormuzu, negde u svetu se gasi svetlo. Ova kriza direktno određuje:

• Da li će naša deca imati struju za učenje?

• Koliko ćemo platiti hleb sutra u prodavnici?

• Da li će mobilni telefoni uopšte postojati na policama?

• Koliko će vredeti penzija za koju smo radili čitav vek?

Globalna infrastruktura je pred sistemskim resetom. Pravila igre se menjaju i više neće biti kao pre. Pitanje je samo – ko će pisati nova pravila? I hoće li običan čovek u tome imati bilo kakvu reč?

Autor je ambasador u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_73161333",{"video":"2527630","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Sport • 10.03.2026. 17:52 Novak Đoković se pobunio protiv odluke Ministarstva sporta Srbije, “država” reagovala: TSS-u vraćen novac, dobili i dodatne milione iz budžeta

Novak Đoković se pobunio protiv odluke Ministarstva sporta Srbije, “država” reagovala: TSS-u vraćen novac, dobili i dodatne milione iz budžeta

Lični stavovi • 09.03.2026. 16:07 Jedan zvaničnik CIA trijumfalno je rekao veliku istinu

Jedan zvaničnik CIA trijumfalno je rekao veliku istinu

Politika • 10.03.2026. 15:22 Osmani: Bela kuća tražila da Kosovo u Odboru za mir predstavljam ja, a ne Kurti

Osmani: Bela kuća tražila da Kosovo u Odboru za mir predstavljam ja, a ne Kurti

Sport • 09.03.2026. 23:38 Poznat naredni rival: Đoković će igrati protiv branioca titule za plasman u četvrtfinale Indijan Velsa

Poznat naredni rival: Đoković će igrati protiv branioca titule za plasman u četvrtfinale Indijan Velsa

Sport • 10.03.2026. 08:29 Đoković napravio senzaciju u dublu na Indijan Velsu

Đoković napravio senzaciju u dublu na Indijan Velsu

© Danas