Kada običan čovek čuje vesti o ratu na Bliskom istoku, pomisli – to je tamo daleko, to nas se ne tiče. Bombe padaju u Iranu, Amerikanci i Izraelci uzvraćaju, Rusi trljaju ruke. Kakve veze to ima sa našim računom za struju, cenom hleba ili penzijom. Ima. I to mnogo više nego što iko želi da prizna.

Ono što se ovih dana dešava u regionu Persijskog Zaliva nije još jedan u nizu bliskoistočnih sukoba. Ovo je sistemski lom – prvi udarac u lančanoj reakciji koja preti da uruši stubove na kojima počiva savremeni svet. Od vojske, preko finansija, do hrane i struje.

Hajde da pogledamo kako to izgleda, korak po korak.

Vojna degradacija – kada odbrana oslepi

Prvo da razjasnimo jedan pojam. THAAD nije neki tajni kod. To je skraćenica za Terminal High Altitude Area Defense – u prevodu: „visoki štit“ koji Amerika postavlja da bi štitila svoje saveznike od balističkih raketa. Srce tog sistema je radar, džinovske „oči“ koje vide stotinama kilometara daleko i na vreme upozore da leti raketa.

Ti radari su sada pogođeni i onesposobljeni.

U Jordanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, iranski projektili su pogodili te radarske sisteme. Neki su uništeni, neki teško oštećeni. Posledica? Vreme upozorenja pre nego što raketa pogodi cilj palo je sa 15 minuta na svega 60 do 120 sekundi.

Da biste razumeli koliko je to malo: treba vam više vremena da skuvate instant kafu nego što vojska u Zalivu ima da reaguje na leteću smrt. Odbrana Izraela, Saudijske Arabije, Katara – postala je praktično slepa. I nemoćna.

Logistički zamor – kada najveća sila zapne

Američka mornarica je oduvek bila simbol nepobedivosti i apsolutni gospodar pomorskih puteva. Ali ni oni nisu večni. Evo šta se dešava ovih dana:

• Nosač aviona Abraham Lincoln, jedan od najmoćnijih brodova ikada sagrađenih, morao je da se povuče u Arapsko more. Ne zato što ga je neko potopio – već zato što mu je ponestalo presretača. Potrošio je sve rakete kojima se brani.

• Gerald Ford, još moderniji nosač aviona, plovi kroz Crveno more, ali pod stalnim pretnjama napada........

© Danas