Posle odluke svih studentskih plenuma u Srbiji da javno obznane zahtev za vanredne izbore na kojima bi učestvovala i njihova usaglašena izborna lista, nastala je dosad neviđena pometnja u samom vrhu vlasti. Ali, rukavica je bačena.

Studenti su otvoreno, bez dvoumljenja, pozvali vlast na bespoštedni dvoboj i pod ovakvim izbornim uslovima, krajnje nepovoljnim po njih i po opozicione stranke. Ovom odlukom studenti su demantovali mega-laži vlasti o prirodi njihovog bunta i ostavili režim bez iole suvisle protivargumentacije.

Nije samo reč samo o tome što su studenti ovakvom političkom artikulacijom dugotrajnih studentsko-građanskih protesta potpuno obesmislili najavu našeg samoproglašenog gospodara da će napisati knjigu „Kako sam pobedio obojenu revoluciju“ koja će navodno postati svetski bestseler. Reč je pre svega o tome što su studenti zahtevom za prevremene izbore neporecivo dokazali da je izjednačavanje studentskog masovnog bunta s „obojenom (čitaj: nasilnom) revolucijom“ puka manipulatvna izmišljotina postojećeg režima kojom je ovaj nastojao da opravdava vlastito nasilje nad mladošću naše zemlje.

Što se tiče RTS-a, on ne može pasti, jer je već odavno pao

Jer kakva je to „obojena revolucija“ koja zahteva raspisivanje vanrednih izbora, i to pod uslovima koji frapantno favorizuju njihovog oponenta?

Nažalost, ovu mantru o „obojenoj revoluciji“ širio je i patrijarh Porfirije, zajedno sa Irinijem Bulovićem, čime je pokazao da više služi ovozemaljskom Bogu nego Hristu. Među studentima i srednjoškolcima ima svakako i iskrenih i potencijalnih vernika kojima je naš patrijarh okrenuo leđa u „strahu i drhtanju“ pred svetovnim vlastodršcem. Uostalom, i agnostici i neverujući su „božja deca“. Ne pamti se, osim u totalitarnim režimima, da se vrh crkve (setimo se samo nekadašnjeg patrijarha Pavla koji je uživao izuzetno poštovanje svih građana Srbije) okomio tako bezobzirno na mlade ljude koji predstavljaju njen „regrutni........

© Danas