Nedavno su mi poznavaoci nabavili nekoliko broja časopisa Kompas koje sam pregledao. Navodno, to je časopis otvoren za autore bitno različitih teorijskih i ideološko-političkih usmerenja. Dakle, njegova uređivačka politika je obeležena navodno ideološki nepristrasnim kriterijumima i stoga je njen osnovni kredo – negovanje dijaloške kulture.

Na prvi pogled izvrsna uređivačka orijentacija. Međutim, udubljujući se u tekstove objavljene u tom časopisu, zaključio sam da su saradnici toga časopisa uglavnom jedni te isti autori koji nisu formalno članovi vladajuće stranke SNS-a, ali koji su – nije to teško utvrditi – privrženici Vučićevog režima.

Pošto sam zaključio da su saradnici dotičnog Kompasa manje-više iste ličnosti, nameće se ocena da je reč o monopolu jednog kruga javnih ličnosti, ali i anonimnih intelektualaca. Direktorka i glavna urednica ovoga nedeljnika je Sanja Purić, koja u svakom broju ovoga nedeljnika objavljuje uvodnik – Reč urednice. Paradigmatičan uvodnik je onaj publikovan 9. aprila, u kojem radikalno kritikuje „lica bez imena“ koja baš zbog toga imaju „strah od dijaloga“. Ono što prvo pada u oči je da je autorka tog napisa bar za veliki broj naših intelektualaca anonimna ličnost i kao novinarka.

Kao takva, ona, implicitno predstavljajući sebe bez ikakvog pokrića kao vrhunsku profesionalnu novinarku sa visine, satanizuje sve one koje odbijaju svaki dijalog sa vrhom režima, pri čemu uzrok njihovog straha od dijaloga dovodi u vezu sa njihovom staralačkom inferiornošću.

No, svojom ideološkom agresivnošću ne može da prikrije svoju anonimnost ni činjenicu da ogromni broj naših intelektualaca od formata i imena zastupaju tu tezu koju ona žestoko proskribuje. I to ne samo zato što Vučić, koji........

© Danas