Radio Beograd, kao deo javnog servisa važio je, po pravilu, u javnosti kao institucija koja profesionalnije obavlja svoj posao od drugog dela javnog servisa – televizije.

Unutar njega dogodila su se prva dva štrajka u novijoj istoriji RTS-a, u Drugom i Trećem programu. Razlog oba štrajka bio je pokušaj tadašnjih vlasti da na mesto glavnih i odgovornih urednika ovih programa dovedu osobe koje nisu bile kompetentne da vode programe ovakvog tipa. U oba slučaja, štrajk je uspeo jer su na čelo datih programa došle osobe koje radile u tim programima.

No, pred 15. i 16. mart došlo je do represivnog udara na Radio Beograd kakav se nikad nije desio ni na jednom javnom servisu u čitavoj Evropi, dakle, ne samo u zemljama koje pripadaju EU. Naime, nije tu bila reč o ovome ili onome cenzorskom zahvatu, već o udaru na samu programsku strukturu Radio Begrada. Reč je o preventivnoj zabrani rada Drugom i Trećem programu, kao i 202-ojci tokom naznačenih dana.

Pošto je u subotu trebalo da se održi odavno najavljeni studentsko-građanski protest na kojem se očekivalo prisustvo više stotina hiljada građana, motiv zabrane bio je očigledan: onemogućiti programe za koje je postojala sumnja da će s vremena na vreme izveštavati o ovom događaju ili organizovati dijaloške emisije u kojima bi se razgovaralo o uzrocima, karakteru i ciljevima ovog događaja koji je bio glavna vest u najprestižnijm svetskim medijima.

Ta sumnja je bila pojačana i činjenicom što je deo članova tih programa ranije podržao studentske zahteve jer........

© Danas