Jedini praznik koji je preživeo sva turbulentna vremena kod nas je međunarodni praznik rada, prvi maj, dan koji bi trebalo da simbolizuje sećanje na solidarnost u borbi za bolja socijalna prava radnika, koji evocira uspomene na višedecenijsku borbu za uspostavljanjem boljih uslova i prava radnika.

U svetu se proslavlja različito, naročito demonstracijama i borbom, dok kod nas, specifični smo mi, roštiljanjem u prirodi, korišćenjem za putovanja i izlete, bez ikakvog pomena o socijalnom statusu ljudi koji jedva preživljavaju sve te tranzicije, svo zlo i muku neoliberalnog kapitalizma, koji je eto prihvatio da učini „rabotnicima“ ili bolje rečeno robovima da tog dana odmaraju, iako će većina da radi, a mali broj da za to prima naknadu za rad za vreme državnog praznika, ili duplu šihtu.

Jer, kako bi naši tajkuni bili među najvećim evropskim bogatašima........

© Danas