U ponedeljak mi stiže SMS drugarice iz Engleske: „Dobijamo sedmog premijera za 10 godina. Menjamo ih kao…“ Moj odgovor je bio: „Blago vama. Mi AV ne možemo da skinemo 14 godina“. Naravno da možemo da se prisetimo one Pašićeve: „Koliko ste vi Englezi, toliko sam ja Gledston“ i naravno da su okolnosti i sistemi drugačiji. Sve je drugačije, ali jedno je zajedničko – ko jednom dođe na vlast, s nje more i da ode. Pitanje je kako, mirno, izborima ili na drugi način. Ima, na sreću retkih slučajeva, da smrt, nasilna ili prirodna, dovede do promene vlasti. Takve smo slučajeve imali, u bližoj i daljoj prošlosti. Nadajmo se da ih više neće biti.

Mnogi tvrde da je režim AV u terminalnoj fazi, vuče poteze koji se kose sa zdravim razumom. Možda je to tačno, ali vlast se ne da, što pokazuje aktiviranje „zvučnog topa“, „ugrožavanja ustavnog poretka“, „terorizma“… Ulazimo u novu fazu borbe za vlast i represiju, za koju je teško prognozirati kako će se završiti i kada. Ono malo profesionalaca u policiji i državnoj službi, uklonjeno je i „lojalisti“ kreću u obračun. Zašto bismo razmišljali o „slučaju Milić“, kada imamo studente koji „simulacijom zvučnog topa“ ruše državu? Zašto razmišljati o milionima koje režim daje bliskim pojedincima za sumnjive poslove širom zemlje kada su tu neki koji........

© Danas