Brinem pomalo za bivšeg predsednika, sada običnog člana SNS-a koji sam vodi kampanju. Razočarali ga saborci, partijski funkcioneri, koalicioni partneri i mora „sam protiv svih“. Razočarala ga i opozicija, neće da priča s njima, pa vodi dijalog sa kamenom za kupus uz sliku dr Ilije Srdanovića, prvog sa Studentske liste.

Vozi Vučić „škodu“, obilazi Srbijicu, a oktobarska jutra i večeri sve hladniji. U ponedeljak, kada je obilazio Beočin i okolinu promukao, jedva priča. Bolestan. Propao fizički. Ali, govor drži. „Da, danas je 5. oktobar, danas je 5. oktobar, da, danas je 5. oktobar“, jedva izgovara okupljenima. Tri puta. „Dan kada je pala presuda Srbiji sa Zapada po pitanju Kosova i Metohije i po pitanju odlaska Crne Gore“. Ne, bivši predsedniče, 5. oktobra 2000. ustali su građani Srbije da odbrane svoj glas. Sećate se, većina glasala za tadašnju opozicionu koaliciju DOS i predsedničkog kandidata Vojislava Koštunicu. Ali vlast, čiji ste bili deo, nije htela da prizna poraz.

Desilo se šta se desilo i nema veze sa Kosovom i Crnom Gorom.

Građani Crne Gore želeli su da obnove samostalnost svoje države i posle referenduma to učinili. Kosovo je duga i bolna priča. Pre 5. oktobra OVK napadala vojsku i policiju, oni uzvraćali. Pronađene kasnije „hladnjače“, masovne albanske grobnice u Petrovom selu i Batajnici. Nema veze sa 5. oktobrom, i ne samo samo sa pogrešnom politikom vlasti čiji ste deo bili, već........

© Danas