Lepo je što je predsednik Aleksandar Vučić juče u Parizu prisustvovao vojnoj paradi i proslavi najznačajnijeg državnog praznika Francuske, Dana pada Bastilje. Obeležava se 14. jula u znak sećanja na događaj iz 1789. godine kada su revolucionari zauzeli istoimeni zatvor u Parizu. Bio je to početak Francuske revolucije i pad apsolutističke monarhije. Kakvo je to vreme bilo… Pogubljenje kralja Luja XVI i kraljice Marije Antoanete, žirondinci, jakobinci, Robejspjer, Napoleon… I nama se čini da živimo u haotičnom vremenu.

Mediji bliski vlastima naglašavaju da je ovo znak uvažavanja, i prvi put da je jedan predsednik Srbije dobio poziv da prisustvuje ovoj vojnoj paradi. Vučić je jedini predsednik zemlje koja nije članica ni NATO ni EU, koji je prisustvovao paradi, što je, zaključuju, dokaz njegove genijalnosti i važnosti. Hajde sad da neko kaže da je njegova vlast pri kraju i da nema podršku Zapada. No, u tvrdnje ovih „medija“ više sam nego sumnjičava, jer svuda oko sebe vidim posledice „genijalnosti“ našeg „velikog vođe“, a i sećam se nekih poslova, aerodroma, „rafala“ kojim su verovatno „pogurane“ pozivnice ovog tipa.

Pre 14. bio je logično 13. jul. Crna Gora je tog dana proslavila Dan državnosti, u znak sećanja na 13. jul........

© Danas