Bajram u Novom Pazaru poseban je doživljaj, pa sam zato i u želji da posetim rodbinu, ovaj praznik proslavila u tom gradu. Žao mi je što nisam mogla da dođem koji dan ranije i jedem čuvene ramazanske pitice. Ko se nećka da li su ćevapi ili mantije najbolji novopazarski specijalitet, taj nije probao ramazanske pitice ili „ramazanke“. Kao i u slučaju posebno ćevapa i kod „ramazanki“ postoji oštra konkurencija. Nekima su najbolje u Pazaru, drugima u Tutinu ili Sjenici, treći se „kunu“ u sarajevske… Tu ne mogu da se izjašnjavam. Jela sam samo pazarske i one su „vrh“.

U pauzi dolazaka brojnih gostiju „od Bajrama“, po navici, uključim televizor i nabasam na režimsku TV i debatnu emisiju: „Da li Sandžak postaje novo krizno žarište?“ Kakva tema. U bajramskom stilu. Toliko izanđala, da mi više nije jasno kako ikome pada na pamet da je ponavlja. Emisiju sam ipak kratko pogledala, jer su mi učesnici bili poznati.

Diskusija – prava milina. Četiri sagovornika, dva Srbina, dva Bošnjaka. Složili se, čini mi se, u svemu. Bar u delu koji sam gledala, čule su se samo izjave međusobnog uvažavanja, poštovanja, složili se da su Bošnjaci lojalni građani, pominjali primere bliskosti dva naroda… Čak i mladi radikal i muslimanski sveštenik na istoj........

© Danas