Miloš Ković, ponosni vojvoda od Autokomande, jedini profesor Univerziteta u Beogradu u čijem izboru su učestvovale i „delije“, navijači „Crvene zvezde“, odao je sebe izjavom: „prijatelje on više nema“ („Gospodar muva“, Politika 28. jun 2018). Ovim rečima upućenim meni, aludirao je na neku vrstu socijalne smrti, koju sam, navodno, zaslužio! Javnom glasonoši postojećeg režima odgovorio sam sledeće godine knjigom „Angažovana istoriografija 4. Progoni i progonitelji“, posvetivši je „prijateljima, kojih ima još“. Otkuda doušničko saznanje da ja nemam više prijatelje?

Učesnik sam u osnivanju Srpske napredne stranke, bio pet godina član prvog Predsedništva i sedam godina Glavnog odbora, potom, iz njega izbačen. Poziv Vučića da se vratim, učinjen posredstvom Bate Gašića, odbio sam. Ostavku na članstvo u SNS-u podneo sam Vučiću 2. oktobra 2017. godine, ne saopštavajući je javnosti, a objavivši je, dve godine kasnije, u navedenoj knjizi. Pre mene ostavku je podneo Oliver Antić na članstvo u Predsedništvu stranke, dok je Vladimir Cvijan, posvađavši se s Vučićem, oteran iz Predsedništva. Sudbina Antića i Cvijana dobro je poznata, moja je drugačija.

Dužnost mi je da naglasim da stranka koju smo osnivali krajem 2008. godine i današnja nemuju ničeg zajedničkog; to su dve sasvim različite stranke, i to je osnovni razlog zašto sam je napustio. Cenu ostavke morao sam da platim, bio sam svestan toga, i onda i sada. Ovo što predajem javnosti samo je manji deo te kazne, beskrajno zao, i dopuna je onoga što sam izneo u tekstu „Kako su mi krali knjige iz biblioteke“ (Danas, 1/2. februar 2025).

© Danas