Studenti su se ponovo dobro zabavljali pred zgradom RTS-a u Takovskoj i skakutali da ne bi bili Ćaci. Blokirali spolja ono što je već godinama blokirano iznutra.

Povod im je bio, apsolutno neprimeren izraz „rulja“ upotrebljen u kontekstu onih koji oponiraju studentima i takozvanim studentima u Pionirskom parku koji žele da ih predsednik vidi kako „hoće da uče“, a i da mu budu neka vrsta štita od protestanata, zbog čega su im se pridružili i veterani ozloglašene JSO.

Jeste novinarka Bojana Mlađenović rekla da pod ruljom ne misli na studente koji već mesecima protestuju. Ali kad je sve više kapi koje prelivaju čašu, nije čudo što neodmerena reč izaziva reakciju.

Nije, međutim, novinarka objasnila, kao što godinama niko ne objašnjava, u kojoj redakcijsko-uređivačkoj proceduri RTS dovodi predsednika države u svoj program i to u najgledaniju, udarnu informativnu emisiju Dnevnik 2, a to je veoma važno pitanje.

Da li uredništvo, rukovodeći se profesionalnim razlozima, značajem trenutka, odnosno događaja, donosi odluku da uputi poziv visokom funkcioneru ili predsednik jednostavno javi da hoće da gostuje u najuticajnijem programu javnog medijskog servisa?

Po sadržaju intervjua vođenog 10. marta u drugom Dnevniku televizije RTS, kao i po mnogim prethodnim gostovanjima, jasno je da predsednik radi ono što hoće, a niko se ne usuđuje da mu to ospori, već mu se udvorički daje enormna količina vremena, što je protivno profesionalnim standardima, zakonu i dobroj praksi.

Otud bezrazložna uključenja iz aviona, voza, autobusa, da bi se obezbedilo sveprisustvo vođe.

Pomenuti intervju trajao je 24 minuta u emisiji koja treba da traje pola sata, a onda je Dnevnik produžen na 47 minuta. Po elementarnim pravilima novinarske profesije za to nije bilo nikakvog opravdanja.

Generalnom najavom emisije i neposrednom najavom intervjua smišljen je povod jer je toga........

© Danas