Uzburkali su se duhovi oko izbora članova Saveta REM-a, interegnum predugo traje, zamrla je važna instituciju u sferi medija, vlast je propustila da na vreme pokrene proceduru izbora, a zatim dva puta tu proceduru kršila. Došli smo u situaciju da se preko regulatornog tela za elektronske medije prelamaju sve nevolje, podele, dileme, projekcije budućnosti, odnos prema vlasti i opoziciji.

Bilo je potpuno jasno da vlasti ne odgovara postojanje funkcionalnog regulatornog tela, pogotovo ako bar delimično izgubi mogućnost uticaja na njega i da zato odugovlači sa izborom Saveta, ali kada se, uz angažovanje evropskih institucija i domaćih nevladinih i stručnih organizacija, otkočio proces izbora, odjednom deo opozicije opstruira konstituisanje Saveta.

Paradoks činjenice da od osnivanja regulatornog tela i prvog izbora Saveta 2003. godine nikada nismo imali četiri stručna, kompetentna, a nezavisna člana u njemu, zatrpava se optužbama na njihov račun od strane frustriranih političara koji godinama ne mogu da se domognu političkih funkcija za koje su umislili da im pripadaju. Paljbom na četiri nezavisna člana Saveta žele da u njihovu svest učitaju osećaj odgovornosti i nelagode za sve što se u ovoj zemlji događa, a što je rezultat ne samo delovanja vlasti, već i nedelovanja ili pogrešnog delovanja dobrog dela opozicije.

Najsramnija insinuacija je stav da će ovo četvoro legitimisati Vučićev REM. Da li to znači da u svim organima, telima, institucijama u kojima participiraju nezavisne ličnosti koje su oponenti režimu, one legitimišu Vučićeve forume? Onda se to odnosi i na članove skupštinskih odbora i na samu skupštinu, na republičkom pokrajinskom i lokalnom nivou. Bojkotaška politika, nastala pre nekoliko godina koja je, uz sve manipulacije vlasti, doprinela slabijoj ili potpunoj nezastupljenosti protivnika režima na mestima gde se odlučuje, sada se sugerira i članovima Saveta REM-a.

Par predvodnika političkih stranaka je zaključilo da su u stanju da daju bolje tumačenje zakona u okolnosti kada je četvoro izabranih članova podnelo ostavku, a onda odlučili da ipak prihvate članstvo u Savetu. Umesto da ohrabre dobre kandidate za koje su svojevremeno glasali, sada ih optužuju, maltene za izdaju. Na stranu to što se za takozvanim autentičnim tumačenjima zakona, poseže od strane vlasti i kad treba i kad ne treba, tumačenje koje je dato u ovom slučaju je jedino moguće.

Među načinima tumačenja zakona postoji i ono najjednostavnije: pozovu se ljudi koji su pisali pojedine odredbe pa se pitaju šta su pod tim mislili. Kao neko ko je učestvovao u pisanju Zakona o elektronskim medijima, znam da smo pod tačkom 4), člana 18. mislili na mogućnost davanja ostavke od strane članova Saveta koji u njemu već rade, koji su tu od konstituisanja i čiji je mandat aktiviran. Zakonom nije moguće predvideti svaku moguću okolnost pa ni onu koja se dogodila, da neko odmah posle izbora, ali pre konstituisanja Saveta, podnese ostavku.

Prema tome, tumačenje usvojeno u Narodnoj skupštini je validno, sviđalo se to nekom ili ne, a takođe odluka nezavisnih kandidata, da ostanu ili ne........

© Danas