Povremeno, ali sve češće, u sumornim okolnostima u kojima živimo već četrdeset godina, neko se seti da bi nam bilo lakše ako nađemo ključnog krivca za sve što nam se decenijama događa.

Tako je Josip Broz Tito sve učestalija tema istoričara, kvaziistoričara, osvešćenih svedoka prošlosti koji su shvatili sve naše zablude, razočaranih pobednika i sve većeg broja euforičnih nekadašnjih gubitnika koji ideologijom „za kralja i otadžbinu“, pobeđuju osamdeset godina posle Drugog svetskog rata.

Istorija verovatno nije sve razjasnila i postavila na svoje mesto, ali postoje periodi i imena čiji značaj teško da će moći da promene bilo kakvi detalji skriveni u arhivama i izbledelim sećanjima. Proteklih dana, tačnije u subotu/nedelju 3/4. maja, Nenad Ž. Petrović, poznat kao istoričar, a potpisan kao književnik i publicista, u tekstu „Tito čovek sa mnogo lica“ otkrio nam je sijaset detalja koje inače već odavno znamo i nekoliko manje poznatih, ali čija je irelevantnost više nego očigledna.

U nameri da potpunije osvetli lik i delo Josipa Broza, Petrović izražava odnos prema njemu na način kao da želi da se pridruži Aleksandru Šapiću u njegovoj nameri da iseli Titov grob iz Beograda. Šapićeva primitivna, agresivna površnost, dobila bi tako intelektualnu, „činjeničnu“ potporu.

Ne služi baš na čast ni uglednom listu „Danas“ da na dan godišnjice Titove smrti, o njemu objavi tipičan pamflet, dajući mu dve i po strane, što se, koliko se sećam, nije dogodilo ni sa neuporedivo boljim tekstovima od kako je „Danas“ pokrenut. To se, jednostavno, ne radi.

Tito, čovek sa mnogo lica

I šta nam to otkriva istoričar, pisac i publicista? Tito je postao poznat posle „Bombaškog procesa“, na nekom od suđenja je izgovorio da „priznaje samo sud svoje partije“, zbog čega je stekao ugled doslednog revolucionara, što je poznato. Međutim, kako otkriva Petrović, to je samo „romantičarski opis“ Tita, jer on je u zatvorima tadašnje Jugoslavije živeo dobro, a verovatno je bio i........

© Danas