Ima više objašnjenja za paradoks oko Velike Srbije i samo jedno pitanje koje već dugo sebi postavljam, a ne umem da odgovorim. Da se pitanje može poistovetiti sa paradoksom razumećete kada ga postavim.

Pa evo: Zašto se veliki broj naših sunarodnika vezao za taj nacionalistički san (nedosanjan) kada je očigledno da ni ovu „Malu Srbiju“ ne umemo urediti ili makar upristojiti za koliko-toliko normalan život i tako stvoriti mogućnost da sustigne razvijene zemlje po svim merilima socijalno-pravnim i ekonomskim.

Sva je sreća pa taj san i slični snovi kao što su „Velika Srbija“, „Svi Srbi u jednoj državi“, „Srpski svet“ i već da ne nabrajam sve alotropske modifikacije niti može niti će ikad biti ostvareni, jer i nije predviđeno. Služi samo kao dimna zavesa većini vlasti od devedesetih naovamo za besomučnu pljačku i ničemu drugome. A zašto je to dobro, nećemo saznati, mada možete zamisliti kakva bi ta „Velika Srbija“ tek bila kad znate kakva je ova „Mala Srbija“ u kojoj živite(mo).

Pa posle recite da je Bog digao ruke od Srba. Ipak ih na jedan indirektan način čuva, od njih samih. A poznato vam je da su Srbi sebi najveći neprijatelj. No dobro, i tema i sve oko ovog je već toliko puta prežvakano pa je nacionalistička euforija nekih govornika za Vidovdan iznenadila ne samo autora ovog teksta već i mnoge prijatelje, zbog čega sam ovaj tekst o različitim spiskovima kojih se........

© Danas