Svake godine je, prema budžetskom kalendaru, Ministarstvo finansija u obavezi da do 15. oktobra pripremi Nacrt zakona o budžetu. Rok za usvajanje budžeta od strane Vlade je 1. novembar, dok u Narodnoj skupštini mora biti usvojen do 15. decembra. I kao po pravilu, Nacrt budžeta kasni, dok domaća javnost taj dokument čeka kao da čeka Godoa.

Postavlja se pitanje šta je razlog ovom kašnjenju. Odgovor leži u prošlonedeljnoj poseti ministra finansija Siniše Malog SAD-u, kada je najavio skorašnji dolazak misije MMF-a u Beograd. Teme razgovora bile su budžet i ekonomska politika za 2026. godinu, a sa Narodnom bankom Srbije se očekuje i pokretanje pitanja funkcionisanja unutrašnjeg platnog prometa NIS-a i mogućnost plaćanja DINA karticom na pumpama jedne od najuspešnijih kompanija u našoj zemlji. Pitanje srpskog budžeta se očigledno prvo otvara u međunarodnim institucijama, a da pritom domaća javnost ostaje kao poslednja rupa na svirali. Prilično neobično za jednu, po rečima predsednika Srbije, nezavisnu i samostalnu zemlju.

Osnovna pitanja samog budžeta uvek su prihodi, rashodi, deficit, BDP i visina duga. Jedna od najvažnijih pretpostavki prilikom izrade budžeta i planiranja njegovih prihoda je porast BDP-a, tj. procena njegovog rasta u 2025, odnosno u 2026. godini. Ministarstvo finansija, upravo kao što su to činili i Narodna banka Srbije i MMF, nekoliko puta je revidiralo procenu rasta BDP-a. Pretpostavka o rastu od 4,2% u 2025. godini pala je u vodu već nakon prvog polugodišta da bi se postavilo pitanje da li će uopšte biti ostvaren i rast od 2,75%, što je bila revidirana procena. U međuvremenu je Ministarstvo naknadno smanjilo procenu na 2,5%.

Očekivana nepovoljna kretanja ukazuju da će se čak i ova snižena procena možda pokazati previše optimističnom, ali ne i nemogućom, imajući u vidu ponašanje Republičkog zavoda za statistiku i njegove neverovatne revizije BDP-a. Naime, tokom poslednjih nekoliko godina rađena je takozvana revizija srpskog BDP-a i svaki put je značajno uvećan, prvobitno 7%, zatim 6%, a poslednji put 5%.

Zahvaljujući reviziji, tj. novoj metodologiji obračuna, utvrdilo se povećanje vrednosti od čak 5 milijardi evra, taman toliko da nivo duga........

© Danas