„Ja verujem apsolutno da će doći bolji dani za ovo društvo i da nećemo morati decu da pripremamo od rođenja da beže odavde. I sa te strane meni mnogo znači da nekako… i žrtva moje Ane nekako dobija neki smisao u celom ovom besmislu. Jer, ako je to cena za bolju Srbiju sutra, za bolje društvo, za uređeno društvo, za bolje komšijske odnose, onda vi sebe slažete pa kažete, ‘dobro, eto, dobilo je sve to smisao'“. Ninela Radičević, majka Ane Božović, ubijene u OŠ „Vladislav Ribnikar“ 3. maja 2023. godine, izgovorila je ove reči na kraju emisije „Labirint“ Hrvatske radio-televizije posvećene tekućim protestima u Srbiji. I još je rekla, nakon što se zagrlila sa dvoje studenata: „Mi smo malo istrošeni da bismo se više aktivirali, ali tu smo“.

Napisao sam tada, u nedeljama nakon masovnih ubistava čiji su i počinioci i žrtve bili deca i mladi, nekoliko kolumni za koje sam kasnije shvatio da su imale psihoterapeutsku svrhu, prvo za mene, a zatim, nadam se, i za čitaoce. Prva je bila razložna i analitička, očigledni proizvod stanja šoka, da bi se, tekst po tekst, došlo do pucanja brane i provale emocije. Negde u sredini procesa, na putu do dubokog suočavanja sa ličnom odgovornošću, desila se i ova rečenica: „Naša grešnost je toliko sveobuhvatna da ispostavlja najužasniju moguću cenu političke promene“. Biće do kraja ovog teksta i raščlanjivanja dnevnih događaja, i razmatranja dugotrajne strategije, biće, verovatno, i ponekog pokušaja humora da bi se načinilo ritmičko prestrojavanje u cilju buđenja čitalačke pažnje. Početak će, ipak, ostati najmanje nasumičan, i želim da lebdi nad svime što sledi. Da li kao tmurni, grozni oblak probijen zrakom sunca? Prizor je posramljujući za sve nas.

Mora se nastaviti dalje, ka odgovoru na pitanje kako će se ovo što nam se dešava od 1. novembra 2024. godine, ili pre od letnjeg dana na Gazimestanu 1989. godine, konačno završiti. Misionarska hodočašća studenata za sada obavljaju posao, ukoliko se pohodi buđenja ličnog i nacionalnog ponosa žitelja srpskih sela i gradova koji su smatrali da su se odavno pomirili sa doživotnom potlačenošću........

© Danas