Gledanje filma „Na plaži“ („On the Beach“, 1959; r. Stenli Krejmer) mi je izazvalo već petodnevnu opsesiju kojoj na početku nisam mogao da u potpunosti dokučim suštinski povod.

Stvari su se otele kontroli pa sam nabavio i izvorni roman Nevila Šuta, sa požutelim stranicama u mekom povezu, i pročitao ga od petka do nedelje („Tata, ti samo čitaš“); postoji i novije, u knjižarama i bibliotekama dostupno srpsko izdanje pod naslovom „Na obali“ (Laguna; prevodilac je Goran Skrobonja, pa bi trebalo da se sme preporučiti na neviđeno).

Nevil Šut Norvej bio je vazduhoplovni inženjer sa strukovno i finansijski više nego zadovoljavajućom karijerom. Paralelno, imao je i život skribomanski neumornog proznog pisca za koji je koristio skraćeni oblik imena i prezimena. Dakle, ne može se reći da se skrivao ali je svakako želeo da stvori distinkciju između dve strane svoje ličnosti.

Nakon Drugog svetskog rata koji je kao sredovečni inženjer sa diplomom sa Oksforda proveo na raznovrsnim odgovornim dužnostima, preselio se u Australiju, navodno da bi plaćao manji porez.

Rekao bih da se tamo ne ide tek tako, kao i da Australija nije slučajno na više načina inspirisala njegov najčitaniji roman.

Najavni citati iz pesme „Šuplji ljudi“ T. S. Eliota ogoljavaju ambicioznost, kao da je pisac sebi želeo da zada daleku i sitnu metu. „In this last of meeting places; We grope together; And avoid speech; Gathered on this beach of the tumid river“.

Pa onda, „This is the way the world ends; This is the way the world ends; This is the way the world ends; Not with a bang but a whimper“. Sa drhtavim jecajem, ili čak i tiše od toga, će se svet u „Na plaži“ pretežno i okončati, a za sintezu Šutovog postupka ću se poslužiti prvim scenama iz filmske ekranizacije.

Sa radio aparata se čuje izveštaj o „naučnicima koji nisu saglasni oko toga kada će radijacija doseći Australiju“, te da je „atomski rat završen i da je premijer saopštio da ne postoje dokazi da bilo gde osim u Australiji i dalje postoji život“. Potom neko priđe i nimalo se ne uzbuđujući ugasi radio aparat, nastavivši sa dnevnim........

© Danas