Osmi mart je prošao i u mnogim domovima se cveće zadenuto u vaze bliži uvenuću a bombonjere se polako prazne.

Predsednik je izveo uobičajeno mizogini nastup, namenjen članicama njegove parapolitičke organizacije.

Zauzevši položaj „muškog spasioca“, iznova je izdeklamovao celu seriju ponižavajućih stereotipa o ženama kao polu (rod je odveć kompleksan koncept za njegovu ciljnu grupu) koji trpi, koji je mirniji („Mi muškarci bismo posle tri pića u kafani odmah krenuli u rat“), koji uvek više razmišlja o porodici i deci.

Jebi ga, dok je odrastao nije gledao filmove pa mu Crvena Sonja ili plavokosa dama iz „Drumskog ratnika“ nisu mogle biti prve simpatije.

Sa druge strane, pobunjene građanke i građani su na Trgu republike imali osmomartovski skup na kojem je akcenat ispravno stavljen na radničku borbu za prava i pravdu, što me podsetilo na jedan zaboravljeni zločin.

U njujorškoj tekstilnoj fabrici „Trougao“ („Triangle“) krajem marta 1911. godine je izbio požar u kojem su poginule 123 žene (mnoge zapravo devojčice – najmlađe su imale četrnaest godine) i 23 muškarca.

Vrata ka stepeništu su bila zaključana, da se radnice i radnici ne bi iskradali na „puš“ pauzu (kada bi kovali i planove sa sindikalistima koji su se često motali po zgradi).

Spas iz proizvodnog pogona na 9. spratu mogao se stoga naći samo putem lifta,........

© Danas