Evo, sedim i čekam da vidim kako će se odvijati godine pred nama.

Da li koristim AI pomoć?

Pa… onako, nekad da, nekad ne.

Da li pomalo zazirem od budućnosti?

Pa… onako, nekad da, nekad ne.

Ipak, uz tu tihu bojazan kako će za pet godina izgledati naš život, još najviše osećam odbojnost prema pomami.

Iznenadim se kad vidim da se ChatGPT koristi za najobičnije čestitke, mejlove drugarima ili poslovnim partnerima, za sklapanje udžbenika ili sastavljanje anketa za istraživačke projekte.

Moje je čuđenje i veće kad se ispostavi da se ljudi koji druguju sa velikim jezičkim modelima ponose svojim ChatGPT rezultatima ili čak ponose time da su uštedeli svoje vreme trošeći veliku količinu energije na besmislice.

Zaraženi smo, tako mi izgleda.

Ne samo to, odvajamo se od razumnog sagledavanja sebe i sveta oko sebe.

Površnost i amaterizam caruju.

Sećam se nekog davnog vremena kad je za jednu fusnotu bilo potrebno prekopati deset knjiga.

Sad ako za........

© Danas