Bio je Petnaesti mart, bio i prošao. Svi su potrčali da o tom datumu kažu pokoju, da objasne zašto je uspeo, zašto nije bilo ovako, a zašto je bilo onako, zašto Studenti u blokadi nisu poslušali jedne, a zašto su, bogo moj, poslušali druge. Mnoštvo analiza i tumačenja, ali i beskrajnih apologija i kritika dobijamo već ne samo ovih dana, nego mesecima unazad. No, sve ono što se desilo tog dana pre jednu godinu – nikada veći broj ljudi na ulicama Beograda, zvučni top koji je pokosio masu i momentum kulminacije antirežimske borbe – sve je to sada postalo deo naše moderne povijesti.

Međutim, ono što je posebno važno u vezi s tim datumom jeste ono što se dogodilo nekoliko dana pre protesta, a to je studentsko Pismo narodu u kojem oni pozivaju građane da se samoorganizuju, preuzmu stvari u svoje ruke i formiraju zborove koji će krenuti od najnižeg nivoa ka slobodi. Naravno, uz sve svoje vrline i mane takvog organizovanja, to je bio trenutak kada se naša politička artikulacija pomerila s mrtve tačke. Pokazalo se da je moguće imati alternativu.

U tom Pismu jasno je napisano da „nasuprot ustaljenom modelu predstavničke demokratije, gde se sva moć i odgovornost prepuštaju izabranim predstavnicima koji kroje naše sudbine umesto nas – u neposrednoj demokratiji se svako jednako pita i jednako je odgovoran za ono što ga se tiče“, te potom dodaju da „predstavnička demokratija očigledno nije u stanju da reši višedecenijsku društveno-političku krizu naše zemlje, dok model neposredne demokratije, na osnovu našeg iskustva, ima dobru šansu“.

Možemo sada da pričamo šta god želimo, da trošimo reči kako je, eto, postojao neki Momenat u vazduhu, ali se protraćio, pa sada zbog toga imamo na vlasti neoradikalske stvorove. Međutim, autor ovog napisa ne bi se složio sa dijagnozom propalosti Petnaestog marta, jer upravo to Pismo narodu pokazalo je da postoji mnogo dublji problem od samog Aleksandra Vučića i njegove klike, a to su Studenti u blokadi – uz sve svoje nedostatke, krivudanja i lelujanja – donekle precizirali tokom svoje borbe.

Kada oni pišu da predstavnička demokratija nije u stanju da reši višedecenijsku društveno-političku krizu naše zemlje, ne možemo reći da se time odnose samo na trenutnu vlast, već na čitavu političku zmijurinu koja ovde gmiže već skoro četiri decenije otkako je uvedeno višestranačje. Samim tim, nasleđe Petnaestog marta ne sme da se posmatra u okviru tog jednog dana, već se mora sagledati šira slika svega onoga što se iz toga izrodilo. Često treba obratiti pažnju na ono što se dešava po obodima ovog ustanka koji traje više od godinu dana.

Naime, bili su protesti protiv Rio Tinta kao simbola eksploatatorske mašinerije; zatim okupljanja kao izraz otpora imperijalističkom ludilu i izvozu municije Izraelu koji istrebljuje palestinsko stanovništvo; protesti protiv rušenja Generalštaba kao vid revolta protiv Epstinove koalicije; čak i nedavni protesti protiv izgradnje delfinarijuma na Ušću kao znak borbe protiv kapitalističko-korupcionaške mreže; blokirane su ulice, sokaci i raskrsnice kao ključne tačke održavanja stabilokratske strukture; više puta, gde god se stiglo, cepani su plakati najave megalomanskog događaja „Expo 2027“, koji predstavlja koncentrat možda i najveće mahinacije ove vlasti.

Šta je ostalo od 15. marta godinu dana kasnije?

Šta je ostalo od 15. marta godinu dana kasnije?

Možemo nabrojati još mnogo toga, ali sve ovo samo ukazuje da je Petnaesti mart u stvari bio nova stranica u našem političkom promišljanju i artikulisanju. Naravno, živimo u kazamatu u kojem ne možeš da digneš glavu od problema i muka, stoga treba razumeti da ljudi ne mogu biti u stalnom stanju pripravnosti i neprestano izlaziti na ulice. Upravo tu nastaje najveća greška zaludnih smatrača opšte prakse sa Tviteraške akademije nauka, koji uporno, iz svoje privilegovane distance, pitaju zašto se narod više ne buni. Kao da je reč o prekidaču koji se uključuje i isključuje po potrebi, a ne živim bićima koja nose teret sopstvenih života, poslova, strahova i iscrpljenosti. Oni ne razumeju, ili pak ne žele da razumeju, da se život ne dešava linearno ko u video-igri, već sve to ide u naletima, povlačenjima, usponima i padovima.

No, bilo kako bilo, kao što sam možda već negde rekao, te stotine hiljada ljudi neće nigde nestati, niti će promeniti mišljenje za ovih godinu dana – jer situacija postaje sve gora. A kada se ponovo dogodi Trenutak, neka ne brine dežurna smatračnica – osvanuće im Šesnaesti mart, pošto im je Šesti oktobar navodno izmakao, dok ga u stvari živimo više nego ikada.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_73852496",{"video":"2531577","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Život • 17.03.2026. 16:54 Biljka koju nikako ne treba da sadite u dvorištu: Može oštetiti beton i temelje kuće

Biljka koju nikako ne treba da sadite u dvorištu: Može oštetiti beton i temelje kuće

Život • 17.03.2026. 20:10 Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 22. kolu?

Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 22. kolu?

Svet • 18.03.2026. 19:02 Ono za šta je Vučiću trebalo osam godina Tramp postigao za godinu dana: SAD prolaze kroz brzi proces „autokratizacije“, navodi se u analizi Gardijana

Ono za šta je Vučiću trebalo osam godina Tramp postigao za godinu dana: SAD prolaze kroz brzi proces „autokratizacije“, navodi se u analizi Gardijana

Klimatske promene • 18.03.2026. 08:16 Na Šar planini u Severnoj Makedoniji kamere snimile dva nova balkanska risa (VIDEO)

Na Šar planini u Severnoj Makedoniji kamere snimile dva nova balkanska risa (VIDEO)

Sport • 18.03.2026. 11:02 Slavlje na ulicama Venecuele posle istorijske pobede nad Amerikom u finalu Svetskog prvenstva (VIDEO)

Slavlje na ulicama Venecuele posle istorijske pobede nad Amerikom u finalu Svetskog prvenstva (VIDEO)

© Danas