Kada bih napisao ono kako se osećam posle ovih nekoliko dana, garantovano bih bio uhapšen, jer je nemoguće suzbiti misli i reči koje mi padaju na pamet. Polako, ali sigurno gubim granicu i nadam se da će razum pobediti. Od koga, međutim, da očekujem razum? Od onoga koji je, kao niko do sada ikada, uvredio žrtve stradanja usled pada nadstrešnice, praveći se lud šta se dešava u subotu u Novom Sadu?

Od toga nema ništa. Imamo posla sa najtežim oblikom monstruozne političke neodgovornosti kakva nikada nije kročila na političku scenu. Neka se niko ne ljuti, ali ovaj je mnogo bolesniji čak i od Slobodana Miloševića. U svakoj zemlji postoje umobolnici, ali samo su u Srbiji takvi ljudi na vlasti. Čovek koji zna ko koga, ko je čija žena ili više to nije, navodno nije znao da se u Novom Sadu organizuje komemorativni skup na godišnjicu pada nadstrešnice, zapitavši se da nije slučajno neka utakmica.

Niko nikada tako brutalno nije unizio nevine žrtve poput njega. Verovatno je odmah naručio čuveno istraživanje javnog mnjenja i video je brojke. Prvo se izvinio, a onda je proglasio Dan žalosti za zločin počinjen pre godinu dana. Mogao bih ruku u vatru da stavim da u Srbiji nikada nije proglašen Dan žalosti godinu dana kasnije od nekog tragičnog događaja. Zašto nismo imali Dan žalosti godinu dana kasnije od zločina u........

© Danas