Koliko je jedan i bedan, nedostojan pomena imena, dokazao je ne samo u subotu, već i u nedelju. Nije izdržala bolest u njemu i morao je da se pojavi pred novinarima da nam nešto kaže. Iziritirao je dodatno javnost, a hapšenjem studenata je sebi definitivno zacementirao sudbinu.

Okupio je oko sebe sav smrad i trulež. Na sreću Srbije, toga je sve manje, ali je i dalje zlotvoran. Nedostaje mu samo onaj pajtos Sima, ne naš iz studija, već onaj megafondžija sa kojim bi, ako bog da, uskoro mogao da deli prostor. Najpre je ono najgore što Srbija ima, dobila nekakvo ordenje. Kriterijum je bio isti onaj kao iz njegove priče o čoveku kojem je obezbedio posao od pet hiljada evra. Za razliku od tog lika, ovi sa ordenjem su nastavili da mu služe i da budu zahvalni na prilici, ne da rade, već da mu budu lojalni.

Ni njima ne vredi pomenuti ime, jer čak ni toga nisu dostojni. Jedan od njih je više vremena proveo na televizijama braneći odlazeću vlast, nego što je se posvetio svojem poslu u Ustavnom sudu. Da je toliko srčano i borbeno radio svoj posao, Ustavni sud bi do sada doneo presude povodom tužbi o izbornim krađama.

Svađa sa spermatozoidima

Onaj drugi je........

© Danas