Koliko nama treba da se dogodi Vučića i ostalih nedostojnih da bismo se barem na tren opametili, zamislili i na kraju delovali upravo onako da više nikada nikome ne padne da pamet da bude poput Vučića?

Šta to još treba da se dogodi da bismo shvatili da je malo problem i u nama, da nismo bezgrešni, sa bilo koje strane da dolazimo, i da apsolutno nema prostora ni za trunku sebičluka?

Za početak, kako da shvatimo da pitanje rušenja ovoga nakaradnog i nadograđenog sistema vrednosti pomenutog nedostojnog apsolutno nije, niti sme da bude pitanje ideologije? Kako u ovim momentima bilo ko od nas ima pravo i da pomisli na ideologiju? Zar je toliko nemoguće shvatiti trenutak u kome se nalazimo?

Duša i zadnjica nisu isto

Srbija, pre svega, nije političko društvo. Ovo što mi živimo je autokratski režim sa ozbiljnom namerom vlastodršca da se pretvori u diktaturu. Nedostojni je učinio sve ne bi li politiku ogadio, zatrovao i u startu svakog ozbiljnog takmaca učinio hendikepiranim za bilo kakvu dostupnu političku borbu. Nije da mu i mi nismo pomogli. Iskreno, nismo bili ni spremni na takvu varijantu političke stvarnosti.

U sistemu u kome nema mogućnosti da........

© Danas