Ko laže, taj i krade, a ko laže i krade, e taj je spreman sve da uradi ne bi li i dalje mogao da bude na vlasti. Aktuelna vlast u Srbiji je nabaždarena na laž. Ona, laž, postala je glavno sredstvo opstanka i jasno je da ko se u nju uzda, neće daleko da dogura.

Vrhovni srpski opsenar je prevazišao do skora najvećeg svetskog lažova barona Minhauzena. Karl Fridrih Hijeronim Mathauzen je ovu, nimalo laskava titulu, zavredio pričama o svom junaštvu dok se borio u ruskoj vojsci protiv Turaka u 18. veku, ali i o iskrcavanju na mesec. Baronu Minhauzenu je posao bio umnogome olakšan, jer tada su ljudi, hteli ne hteli, verovali svojim ušima, pošto nisu postojali okom vidljivi dokazi. Upravo zbog te činjenice, naš vrhovni opsenar je prevazišao slavnog nemačkog barona.

Laži Minhauzena su bile simpatične, benigne i činile su ga zanimljivim, možda čak i popularnim, ali bile su laži. Kada je u pitanju naš vrhovni opsenar, njegove laži su toliko jezive da mogu da za posledice imaju i tragične događaje. On kada laže na Boga ne misli. Uveren je da će narod pre da poveruje u njegove lažljive reči, nego svojim očima i ušima. U digitalnoj eri kada je bukvalno nemoguće sakriti bilo šta, usuditi se lagati dokaz je bezizlaza.

© Danas