O Zoranu Đinđiću se malo govori u današnjoj Srbiji. To što se svi setimo i nešto kažemo uoči ili na dan njegovog ubistva nije dovoljno, naročito kada imamo u vidu ko je danas na vlasti u Srbiji.

Nekadašnji predsednik Demokratske stranke i premijer nije samo streljanjem na ulazu u Vladu Srbije zavredio pažnju istorije, već svojim delima, potezima i demokratskim potencijalom koji ga je krasio. Srbija je sa njim imala šansu, a danas je, bez njega, tu gde jeste.

Naša zemlja je u ovom trenutku sve ono protiv čega se Đinđić borio, i to nije ono što je najgore. Činjenica da Srbija 2026. godine nema političara, a da je makar i nalik njemu, jezivo je poražavajuća. Nema više vizije, energije, želje za borbom.

Plan za propast Srbije

Plan za propast Srbije

Aktuelni predsednik je ćutao tokom celog dana 12. marta, a onda se samopozvao na Javni servis ne bi li nam baš tog dana ogadio sećanje na Đinđića. Mnogo pokvaren, jadan i bedan mora da bude neko ko je na dan ubistva Đinđića spreman da izgovori one reči koje je izgovorio aktuelni predsednik Srbije. Toliko je mizeran i mali naspram čoveka koji više nije među nama da je oskrnavio čitav jedan period u kojem je Srbija vidala rane koje joj je nanela crveno-crna koalicija tokom decenije vlasti.

Aktuelni predsednik nije mogao da se seti nijedne dobre stvari koju su Đinđić i njegova Vlada uradili tokom dve godine vlasti. Zahvaljujući Marku Živkoviću, uredniku „Revolta“, sada ima priliku da obnovi sećanje. Naravno da on to nikada neće priznati, niti lnaći epu reč reći za Đinđića, ali je na nama da mi ne zaboravimo.

Na društvenoj mreži X je Živković objavio spisak od 40 činjenica koje su rezultat rada Vlade Zorana Đinđića. Ima nas mnogo koji pamtimo šta je sve crveno-crna koalicija uradila od 1990. do 2000. godine, i kakvu je zemlju, da rukovodi njome, u ruke primio Đinđić. Prosečna plata u tom trenutku u Srbiji je iznosila 35 evra. To je bio rezultat vlade u kojoj se šepurio aktuelni predsednik i koji je od te iste vlade, usred bombardovanja 1999. godine, dobio stan. Poslednja plata koju je „potpisao“ Đinđić, odnosno prosečna plata u februaru 2003. godine, bila je 164 evra. Za dve godine, prosečna plata je povećana za 4,7 puta.

Crveno-crna koalicija je isplaćivala penzije sa dva meseca zaostatka, dečiji dodaci su kasnili dve godine, a penzije poljoprivrednicima čak tri godine. To što Vlada Zorana Đinđića sve to dovela u normalu, za aktuelnog predsednika nije nešto što je pozitivno. Da ne pričamo o inflaciji koja je sa 113% 2000. godine, 2003. smanjena na osam odsto. Na sve to, tokom te dve godine, u Srbiji je obnovljeno 800 kilometara puteva. Razorena zemlja kakvu su Vučić i njegovi nadređeni ostavili novim vlastima sigurno nije ostavljala prostora za razmišljanje o izgradnji auto-puteva po ceni od 22,5 miliona evra po kilometru i to kroz ravnicu kakve gradi aktuelni predsednik.

I sve ovo nije dovoljno aktuelnom predsedniku da se sa pijetetom i ponosom priseti lika i dela Đinđića koji za samo dve godine uspeo da popravi sve ono što je crveno-crna koalicija deset godina kvarila i uništavala. Jedino što je uspeo da izrekne bilo je to da bi Đinđić prve naredne izbore izgubio.

Teški su kompleksi, sujeta i strah okovali aktuelnog predsednika Srbije. I mrtvog Đinđića se plaši. Setimo se samo kako se birao najmanje „nezgodan“ trenutak za emitovanje serije o ubistvu premijera. Nadam se da ne grešim, ali nekadašnji prvi potpredsednik Vlade, a kasnije premijer i aktuelni predsednik Srbije nikada nije položio venac na Đinđićev grob. Barem Google i veštačka inteligencija nemaju zabeležen taj trenutak. Jeste nekoliko puta položio venac na mestu gde je Đinđić ubijen, i to je to.

Preko potrebna lustracija

Preko potrebna lustracija

A, šta ćemo sa obećanjem koje je aktuelni predsednik pre deset godina javno izrekao o otkrivanju spomenika Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu? Rekao je da će taj spomenik ugledati svetlost dana 2018. godine i to povodom 15 godina od tog zločina. Dan-danas, taj spomenik nije postavljen na Studentskom trgu, a ni aktuelni predsednik ga više ne pominje.

Sramotno je njegovo ponašanje i to nije ništa novo. Svako ko je očekivao da će, barem tog dana zaćutati i ne obrukati se, prevario se. Još su manja očekivanja bila da će taj dan učiniti dostojanstvenijim. Zato je na nama da se Đinđića setimo svakog dana u našoj borbi za slobodnu i demokratsku Srbiju. Srbiju, koja bi danas bila slobodna i demokratska da jedan metak nije završio u Đinđićevom srcu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_73680761",{"video":"2531577","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Politika • 16.03.2026. 09:35 Đukanović: Nemam nameru da plašim ali sukob na Balkanu će buknuti

Đukanović: Nemam nameru da plašim ali sukob na Balkanu će buknuti

Kultura • 15.03.2026. 09:01 Cetinski poslao poruku Jozinoviću pre koncerta u Novom Sadu: „Svi smo bili mladi“

Cetinski poslao poruku Jozinoviću pre koncerta u Novom Sadu: „Svi smo bili mladi“

Društvo • 15.03.2026. 21:42 Mojsilović: Supersonične rakete nisu kupljene za Zagreb, Sarajevo ili Podgoricu

Mojsilović: Supersonične rakete nisu kupljene za Zagreb, Sarajevo ili Podgoricu

Kultura • 16.03.2026. 03:45 Oskar 2026: Ovo su ovogodišnji dobitnici nagrada

Oskar 2026: Ovo su ovogodišnji dobitnici nagrada

Ekonomija • 15.03.2026. 19:05 Kako je promena geopolitike oživela naftovod iz Titovog vremena, koji bi mogao postati jedan od ključnih pravaca za snabdevanje Evrope

Kako je promena geopolitike oživela naftovod iz Titovog vremena, koji bi mogao postati jedan od ključnih pravaca za snabdevanje Evrope

© Danas