Nedelju dana je predsednik Srbije guslao o Kini i tome koliko ga Kinezi vole, poštuju, kako ga dočekuju, orden dodeljuju i svašta nešto. Neke novce je uspeo da iskukumavči, radna mesta, robote, leteće taksije. Čak ga i dočekaše izvesni momci na aerodromu, onako spontano kako to samo naprednjaci umeju da organizuju. I na kraju cele te sage – džaba.

Jedna obična krpa, ogromnih dimenzija doduše, poništila je sva ona direktna uključenja iz Kine, folkloraše na zidu i lekcije iz karatea. Niko reč o Kini više pomenuo nije, a on, predsednik Srbije, nastavio je i dalje da pokazuje slabost zbog činjenice da se na Slaviji okupio ogroman broj ljudi.

U takmičenju u dodvoravanju pradsedniku Srbije, navodno opštinski odbor SNS Stari Grad, odluči da predsedniku namami osmeh na lice i da postavi ogromni baner na zgradu Palate Albanija u Beogradu. Nadajući se da će predsednik to da vidi uživo ili da će barem Informer da objavi pa da vidi vaskoliki srpski narod da Srbija pobeđuje.

Desilo se to da su ljudi, operisani od empatije, ljudskosti, estetike i morala, umesto zadovoljstva izazvali zastrašujuće krike belih čiopa čiji su ptići ostali zarobljeni u gnezdima prekriveni ogromnom krpom. Bukvalno su zabetonirali tek izlegle ptiće, što i nije neočekivano od ljudi koji u poslednje vreme pokazuju neviđenu dozu kreativnosti kada se radi o eliminaciji.

Mi, naravno, i danas ne znamo da li su svi ptići preživeli, a tek nećemo nikada saznati kako se ta........

© Danas